Diktator se priučio engleskom. Nije se drao na novinarku, u pitanju je bio novinar. Nije siktao na englesku publiku što nisu isključili telefone. Nije prizivao Baćka i ostale da ispune nemoguće britanske zahteve. Danju se vampiri često pojavljuju kao leptiri.

Šta je ostalo? Ostala su nemoguća poređenja, kao između Kosova i Krima, čista preterivanja, kao o tradicionalnom prijateljstvu sa Rusima, instant laži, kao o odličnim vezama sa novom Mađarskom, i neke veoma stare, kao o ulozi Srbije u ratu, i još licemerno vrludanje, kao ne daje se oružje Ukrajini, nego se kupuje od Izraela. Ništa novo i neočekivano, samo još jedna prilika da se samoistaknu suverenost i mudrost: efekat je ravan istoj izjavi bolesnog dečaka koji je dobio ulaznicu za utakmicu Zvezda-Partizan. Jer on ispunjava sva obećanja, ali ne i obaveze, recimo prema EU, no šta briga Engleze. Ukratko, uobičajeno čivijašenje, da se neko ne seti. Otvorenosti naročito nije bilo, to se ne može izšibicariti.

Jedina korisna pomisao posle toga je – šta raditi posle. I možda najbolje što se uopšte može uraditi tačno je ono........

© Peščanik