Postoji granica sramote, skarednosti i sumanutosti preko koje se mora bar oklevati, ili još bolje, uopšte ne verbalizovati bilo šta što po svim merilima izgleda uverljivo realno, činjenično potvrđeno, razumno zaključeno. Recimo, ime žrtve na Filozofskom fakultetu navedeno je kao Milica Ž., ali podjednako često u još tri varijante: Živković, Žarković i Živanović. To jasno određuje vučimedije kao najzapuštenija bunjišta lažnih vesti, govora mržnje i propagande. Reč novinarstvo ne bi se smela upotrebljavati ni u kojem kontekstu. Posebno je nužno uzdržati se od svake verbalizacije kada ti entiteti nešto „otkriju“ – posle žrtve Filozofskog fakulteta, teroriste iz banatskog kukuruzišta. Teško je odrediti kome od dva diktatora to više odgovara, srpskom ili mađarskom. Ko li je izvođač? Možda oni kojima se dosad dokazano za to lepo plaćalo, mađarska opozicija, srpske anarhističke dangube – MOSAD. Ne zaboravimo ni........

© Peščanik