Danas je tačno godinu dana otkako je policija u civilu, ali vidno noseći oružje i vršeći pretresanje bez sudskog naloga, upala u prostorije Građanskih inicijativa, Crte, Fondacije Trag, Centra za praktičnu politiku i Krovne organizacije mladih, a Više javno tužilaštvo saopštilo da je naložilo da se od ovih nevladinih organizacija „uzme sva dokumentacija u vezi sa donacijama Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kao i da se obave razgovori sa odgovornim licima tih NVO u vezi sa trošenjem sredstava iz donacija“.

Nešto pre ove „spektakularne“ akcije srpskih vlasti, predstavnici tada nove američke administracije su u nekim javnim istupima doveli u pitanje svrsishodnost programa i poslovanje američke vladine agencije USAID. Učinili su to načelno, ne optužujući ili sumnjičeći neke konkretne korisnike njihovih donacija, bilo u Srbiji bilo u drugim zemljama. Ali te paušalne i nedokazane optužbe za navodno nezakonito raspolaganje novcem američkih poreskih obveznika, inače tipične za političko razračunavanje nove američke administracije sa starom, srpsko tužilaštvo je uzelo kao osnov za pokretanje postupka.

Pokretanje postupka bilo je propraćeno i žestokom medijskom kampanjom, očigledno orkestriranom od strane vlasti, sa jasno prepoznatljivim ciljem da se zbog navodno problematične, odnosno kriminalne saradnje sa USAID-om u javnosti diskredituje rad organizacija civilnog društva.

Inače fabulozne ocene koje su izneli funkcioneri SAD mogle su se odnositi na svaku od više desetina država u kojima su realizovani projekti koje je podržavao USAID, ali baš nikom nigde nije palo na pamet da ih doživljava kao ozbiljan osnov za pokretanje istražnog postupka. Samo našoj vlasti jeste, pa je akcija koju je pokrenula zaista presedan i to tragikomičan, jer ni u samim SAD nije pokrenut ni jedan krivični postupak u vezi sa sredstvima USAID.

Sa strane američke administracije nije bilo baš nikakve krivične prijave ili poziva za saradnju po navedenom osnovu. Čak i nezavisno od toga, pod pretpostavkom da su izjave funkcionera američke administracije zaista izazvale sumnje srpskog tužilaštva, bilo je ne samo logično nego i neophodno da pre pokretanja postupka zatraži neke, barem minimalne, konkretne podatke od američkih institucija. A nije to učinilo; tek naknadno ih je zatražilo od Ministarstva pravde SAD i, kao što se moglo očekivati, nije dobilo baš ništa.

Inače svako malo bolje upućen zna da se provera finansijskog poslovanja organizacija civilnog društva, kao uostalom i svih pravnih lica u Srbiji, nesmetano i efikasno mogla sprovesti u skladu sa postojećim propisima, bez kršenja zakona i bez dramatične i više nego neprimerene demonstracije sile. Zna i da su najveći primaoci donacija USAID-a bili državni organi Republike Srbije, da je USAID u Srbiji radio isključivo na poziv i u saradnji sa organima Republike Srbije, da se svi ugovori o finansiranju projekata organizacija civilnog društva registruju u Poreskoj upravi i da se sve uplate deviznih donacija od USAID-a, za sve projekte, po zakonu, uvek prodaju Narodnoj banci i tako ulaze u devizne rezerve Srbije.

Ako je, uprkos tome, nekakva akcija pokrenuta, onda je morala podrazumevati i kontrolu zakonitosti u raspolaganju neuporedivo većim sredstvima USAID-a kod korisnika poput Vlade i Skupštine Srbije, Vrhovnog suda, Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije, Pravosudne akademije ili samog tužilaštva, da ne nabrajamo dalje. Neuporedivo logičnija bi bila kontrola zakonitosti u raspolaganju novcem srpskih poreskih obveznika za šta su, najblaže rečeno sumnjivim finansiranjem brojnih projekata niza opskurnih GONGO -a ili čak fantomskih, fiktivnih NVO, predstavnici vlasti dali mnoštvo povoda.

Opšte je poznato da tužilaštvu nije padalo na pamet ni jedno ni drugo . Zato je jasno, bilo je to i pre godinu dana, da je cela ta prošlogodišnja akcija navodnog „pribavljanja dokaza“ nekakvih nezakonitih aktivnosti za koje se unapred znalo da ih nema, zapravo bila samo još jedna u nizu zloupotreba institucija i traćenje javnih resursa u svrhu maltretiranja ljudi i organizacija koji su nepoćudni vlastima.

Godišnjica sramne akcije je prilika za podsećanje na još jedan, za građane Srbije ponižavajući rezultat, kome je i ona, sasvim izvesno, doprinela. U nedavno objavljenom izveštaju, jednom od najvažnijih godišnjih istraživanja o stanju građanskih prava i sloboda u skoro 200 zemalja sveta, globalna alijansa Civicus Monitor je za 2025. snizila ocenu građanskog prostora u Srbiji sa inače, pet godina uzastopce, vrlo lošeg nivoa – „opstruisan“, na gori – „pod represijom“, samo stepen iznad najnižeg. Ovakva ocena daje se državama u kojima je prostor za delovanje građana veoma ograničen, a neslaganje sa vlašću povlači teške posledice, uključujući maltretman, nasilje, policijski i sudski progon, pa čak i zatvor. Sa takvom ocenom, Srbija je u Evropi samo ispred Turske i Rusije, a u globalnim relacijama u grupi zemalja kao što su Zimbabve, Pakistan i El Salvador.

Peščanik.net, 25.02.2026.

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)

Godišnjica - 25/02/2026

„Infrastrukturni objekat“ na Ušću - 21/02/2026

Neprimeren komentar - 16/02/2026

© Peščanik