Možda je do mene – ne, sigurno je do mene, nego se pitam da li je samo do mene koja na svako „moraš“ prvo pomislim „evo gledaj kako ne moram“ – ali baš mnogo ljudi na političkoj sceni sebi daje pravo da ponavlja kako se nešto obavezno mora ovako ili onako. Zaboga, čak nam i prirodne nauke, naročito kvantne, pokazuju da su stvari relativne i da se ne mogu apsolutno predvideti, da ne pominjem marketing i politički marketing koji su nas naučili da je sve u percepciji. Pa ipak ima ljudi koji i dalje ne prihvataju da je foton i čestica i talas, da je Šredingerova mačka istovremeno i živa i mrtva, da doživljaj određuje stvarnost, da su, što reče Ivo Andrić, sve Drine ovoga sveta krive.

„Moramo da razgovaramo“ zvuči zlokobno i u privatnoj sferi jer obično najavljuje nešto neprijatno, ali „moramo da razgovaramo“ izgovoreno u javnosti ne znači ništa. Osim da je onaj koji........

© Peščanik