Ako bi Dragan J. Vučićević hteo da snimi reklamu za fabriku šešira, nema tih para za koje bi mu se dveri Botaničke bašte otvorile!

Kad bi jednog lepog dana neki naučni institut pokušao da ustanovi i izmeri sveobuhvaćajuću štetu koju vladalac nanosi ovoj sve žalosnijoj zajednici (koja, možda baš zbog svoje upropašćenosti, razboljenosti, siromaštva i očajanja traži za sebe pompezne nazive: Srpski Svet, Svesrpski sabor i sl.), bilo bi dobro da, makar u završnim razmatranjima, antropolozi, psiholozi, teolozi i filozofi prouče obrazac ponašanja koji je uveliko u svečanom opticaju, a koji će možda nadživeti i tvorca, rodonačelnika žanra: ohola i bezobalna drskost se kao model ophođenja najpre primila kod najbližih vazala (potonji uvek svesrdno oponašaju vladara koliko god kome to ide od ruke), e, sad se ta, kako rekoh, preohola predrskost ne može cela skrasiti u Ani Brnabić, u Vulinu, Vučeviću, Vučićeviću i sl., nego se, već, vidimo, razlila, poput otrovne tekućine iz prevrnute cisterne, sve do anonimne devojke, puke vojnikinje partije, koja u stilu vladara, a sličnog je i rasta, na pitanje šta radi u Sportskom centru Banjica – usred izborne svečanosti – odgovara sa nadmenošću pripadnika više vrste, i, nisam stigao da ju izručim zaboravu, a doprla mi je do očiju poslanica direktora Botaničke bašte, povodom,........

© Peščanik