Kako su laburisti izgubili glasove manjina na dopunskim izborima u Gortonu i Dentonu

„Laburistička partija odavno regrutuje starešine etničkih zajednica na lokalu“, rekao mi je pisac i reditelj Pervaiz Kan. „Starešine onda ljudima govore za koga da glasaju.“ Kan je odrastao u Sparkbruku u Birmingemu u porodici koja se bavila politikom još u Pakistanu. Njegov ujak je 50-ih godina prošlog veka došao u Britaniju i bio sindikalni funkcioner i laburista.

„Nikada nije bio izabrani odbornik“, rekao mi je Kan, „ali su se prema njemu odnosili kao da jeste. Imao je svoju kancelariju u opštini, propusnicu i parking mesto. On je bio ’partijski bič’ zadužen za to da glasači azijskog porekla glasaju ’kako treba’. Zauzvrat je dobijao opštinske grantove za azijsku zajednicu, kulturne centre i druge projekte.“

Poreklo ovakve politike na lokalu je dvostruko. S jedne strane, ona se zasnivala na takozvanom biradari sistemu – socijalnim mrežama unutar etničkih klanova zasnovanih na uzajamnoj solidarnosti. U Britaniji su takve mreže bile zaštita od domaćeg neprijateljskog okruženja. S druge strane, one su učvršćivale moć starešina zajednica u pokušajima britanskih vlasti da tokom 80-ih preko pomirljivih predstavnika manjinskih grupa rešavaju goruća pitanja kao što je smirivanje strasti posle uličnih nereda. Takve uloge su po pravilu dobijale konzervativne i verske figure.

Ako „umerene, odgovorne vođe“ ne dobiju „finansijsku podršku vlade“, upozoravao je svojevremeno torijevski ministar Džordž Jang, „njihovi klanovi će se prikloniti ekstremistima“. Rezultat su bili „etnički feudi“, kako ih je nazvao antirasistički aktivista Arun Kundnani, pod apsolutnom kontrolom lidera koji su kontrolisali gnev članova svojih zajednica. Ovaj proces je tokom vremena doprineo vidljivosti islamističkih lidera i organizacija unutar muslimanskih zajednica.

Ovo je pozadina nedavne rasprave posle pobede zelenih na dopunskim izborima u predgrađima Mančestera Gortonu i Dentonu. Rezultat tih izbora je pokazao obrušavanje starih etničkih glasačkih blokova. Podrška koju je Laburistička partija tradicionalno dobijala od etničkih manjina već neko vreme slabi. Na opštim izborima 2024. manje od pola birača iz etničkih manjina podržalo je tu partiju, pri čemu je najveći pad zabeležen među azijskim muslimanima.

Glasači indijskog porekla dugo su bili manje skloni da podrže Laburističku partiju nego oni poreklom iz Bangladeša ili Pakistana. Isto važi i za birače afričkog porekla u poređenju sa onima sa britanskih Kariba. To je podjednako pitanje klase koliko i etničke pripadnosti: ljudi indijskog ili afričkog porekla u proseku češće pripadaju srednjoj klasi. Najsiromašniji unutar manjinskih zajednica i dalje su vezani za Laburističku partiju, ali i oni, poput belih pripadnika radničke klase, postaju sve nezadovoljniji.

Svakodnevni problemi etničkih manjina i belih radnika su slični. I jedni i drugi trpe ubrzani rast troškova života. Muslimani su više zabrinuti zbog Gaze, ali to je često samo gromobran za širi osećaj nezadovoljstva svojim položajem u britanskom društvu. Sve to se pokazalo na dopunskim izborima u Gortonu i Dentonu, pri čemu se Gorton smatra većinski muslimanskim dok Denton naseljava pretežno bela radnička klasa. U stvari, muslimani su manjina i u Gortonu, ali oba ova predgrađa su radnička, iako je Gorton siromašniji. Većina komentatora ignoriše radnički karakter muslimana Gortona i određuje ih isključivo preko njihove vere. Jedan od izuzetaka je komentar u Timesu, gde se kaže da britanske muslimane više od Gaze brinu „visoki troškovi života, povećanje kirije i skupi zubari“.

To su klasna pitanja, ali se ona više ne izražavaju kroz klasnu politiku. Prizma kroz koju većina ljudi sagledava svoje mesto u svetu i odnose sa drugima sada su etnička pripadnost i identitet. Zajednički problemi se izražavaju kroz različite identitete i – različite partije. Kada beli radnici izraze svoje nezadovoljstvo promenom partijskog opredeljenja i svoje pritužbe iznesu jezikom identiteta, to se smatra legitimnim primerom političkog pregrupisavanja. Kada muslimani urade to isto, njihov stav će biti odbačen kao nelegitiman i sektaški.

Sektaštvo je svakako problem kojim se treba baviti. Islamističkim figurama se prečesto popušta kao autentičnim glasovima muslimanskih zajednica. Zeleni već dugo neguju identitarne stavove i igraju na sektaške teme, kao na primer u spotovima za ove dopunske izbore koji prikazuju laburističke ministre sa indijskim i izraelskim liderima, pri čemu oni sami radije biraju organizacije kao što je 5Pillars, islamska zagovaračka grupa koja zaista jeste sektaška.

Veliki deo rasprave posle ovih izbora je kanalisao bes prema britanskim muslimanima zbog njihove podrške Palestini. Kako je rekao Alister Hit za Telegraph, naš problem je „previše imigracije pogrešne vrste“. Kao i obično, oni koji osuđuju podele često ih dalje podstiču.

The Observer, 08.03.2026.

Prevela Luna Đorđević

Peščanik.net, 17.03.2026.

© Peščanik