Lenje letnje sedmice prolaze nam u predsednikovim najavama da je došlo vreme odgovornosti i da će država na jesen spremiti pakete pomoći za „one divne ljude koji svojim radom pomažu napredak Srbije, a pripadaju nižem i srednjem sloju, koji su nešto siromašniji“. Dok ima onih koji primećuju da je predsednik konačno prozborio koju i o siromaštvu, nije zgoreg podsetiti se kakav to odnos prema siromaštvu ima SNS.

Kako i dolikuje, predsednik svojim instagram objavama i pratećim gostovanjima na probranim televizijama danima pokazuje da brine o onima koji lošije žive i već od septembra najavljuje državne mere protiv visokih trgovinskih marži, bankarskih kredita, izvršitelja koji iseljavaju ljude i decu iz stanova i visokih cena ogrevnog drveta.

Ako je suditi po temama, izgleda da se već može zaključiti da su za loš život divnih ljudi koji svojim radom pomažu napredak Srbije krivi svi drugi – izvršitelji, banke, veliki trgovinski lanci i ambasade zemalja iz kojih dolaze veliki trgovinski lanci.

Nikako ne partija koja je na vlasti od maja 2012. godine.

Još od 2014. i čuvene naslovne strane Informera koja nas je obavestila da predsednik „ima muda“ posle smanjenja plata i penzija (što mu, prema toj naslovnoj stranici tobož, Srbi neće oprostiti) pokazalo se da SNS ima dara za to da istovremeno potpuno obespravi čoveka i uspešno rastoči socijalne uloge države. Dok to radi, SNS u svom starom maniru deli građane na one koji hoće i one koji neće da rade, na vredne protiv zgubidana.

Iste godine kada su Vulinovom uredbom uvedene mere štednje izuzetno štetne po socijalna prava, odigrala se krupna promena koncepta socijalne zaštite, pa ona od društvene podrške i brige za pojedinca i porodicu kojima je potrebna pomoć postaje radno uslovljena socijalna pomoć,