Pred liderima posustale Evrope je ozbiljan izazov: umjesto da nagađaju šta bi Trumpa usrećilo, morali bi da se pitaju šta da urade da bi zaštitili 450 miliona ljudi i svoj kontinent koji decenijama nije bio ovako slab

Da, Amerika je sada neprijatelj Evrope, glasi naslov nedavnog zajedničkog teksta kolumniste uglednog časopisa Forreign Policy i profesora međunarodnih odnosa sa Harvarda.

Sasvim je moguće da 2025. u istoriji bude upisana kao prelomna godina globalnih odnosa i početak kraha bezbednosne arhitekture Zapada uspostavljene posle kraja Drugog svetskog rata. Amerika odustaje od uloge čuvara savezništva slobodnih tržišta i slobodnih ljudi, a Donald Trump pritiska Kijev nudeći ustupke Moskvi – koje će Ukrajinci plaćati.

Prezir koji Trump otvoreno iskazuje prema Evropi u dramatičnom je kontrastu sa vizijama transatlantskog partnerstva njegovih prethodnika kojima je političko, ekonomsko i vojno zajedništvo bilo prioritetno. On agresivno ignoriše liberalne vrednosti, pravila, međunarodne institucije, multilateralna okupljanja, čak i elementarnu etikeciju.

U prvom mandatu pokazivao je averziju prema partnerima. Bivšu britansku premijerku Theresu May nazivao je budalom, a Angelu Merkel glupom. Ne krije afinitet prema Vladimiru Putinu, a lidera Ukrajine sasvim nediplomatski opisuje kao diktatora koga bi da eliminiše iz političkog života.

Volodimira Zelenskog i lidere Evrope nadmeno, nipodaštavajuće i uvredljivo izbacuje iz mirovnih pregovora o Ukrajini, a maksimum Trumpovih ustupaka bio bi da od njih napravi prisutne svedoke budućih pregovora koje će voditi sa Putinom. Poruka je brutalna: vi se nizašta ne pitate, pa ni za rat koji se vodi na vašem kontinentu.

Priznanjem da Moskva ima adute u ruci – petinu ukrajinske teritorije koju je okupirala – Trump omogućava Putinu da u mirovne pregovore uđe siguran da će zadržati deo onoga što je u ratu osvojio. Zašto bi se Trump tome protivio dok........

© Oslobođenje