Evo nekoliko rečenica koje je odgovorni urednik Nedeljnika, onako usput, izgovorio jednom mladom saradniku našeg lista u samo nekoliko dana. Istina, bili smo malo pod tenzijom, jer je trebalo zapakovati ovaj 700. broj – nije mala stvar, je li – na ovolikom broju strana i sa ovoliko sjajnih tekstova.

Ali da li je odgovorni preterao, o tome neka, kao i za sve ostalo, sude čitaoci.

Evo, dakle, malog izbora, bez ikakvog ulepšavanja – izjave su prenesene doslovno:

„Koliko puta treba da ti ponovim najjednostavniju stvar?“

„Duboko si me razočarao. Mislio sam da si bolji od toga. Kada si tek došao, rekao si da umeš da radiš mnoge stvari. Ispostavilo se da ništa od toga ne radiš dobro. Imaš li neko objašnjenje?“

„Nemoj nikada više da ti se to desilo! Ako te uhvatim još jednom da si ošljario, završićemo svaku saradnju, i to zauvek.“

„Ovako više ne može. Pokušavao sam da ti crtam sve, opominjao te toliko puta, rekao si mi da si naučio i da ćeš ubuduće primeniti to, i opet isto. Uvek isto. Svaki put dodaješ rečenice koje sagovornik nije rekao, izmišljaš i ulepšavaš, a kad te pitam za stvari koje su se desile pre neki dan, podmećeš mi neke falsifikate od pre više godina. Tako ne radi dobar novinar.“

Pregrubo? Sigurno. I verovatno nema nikakvog opravdanja za ovakvu safru. Ni to što je bilo vruće, ni to što je u redakciji bilo napeto, ni to što ima mnogo posla… Posebno jer je novi kolega stvarno mlad. Ono, nema ni godinu-dve kako smo počeli da sarađujemo, i za to vreme,........

© Nedeljnik