Hašemitska Kraljevina Jordan se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji u odnosu na Državu Izrael i palestinsko pitanje i neophodno joj je pažljivo balansiranje između duboko ukorenjenih antiizraelskih sentimenata, koje gaji velika većina stanovništva (procenjuje se da palestinske izbeglice i njihovi potomci čine do 50 odsto stanovništva i veliki deo gradske srednje klase), i obaveze da se iz bezbednosnih razloga prema toj državi i njenim državljanima odnosi s naglašenom osetljivošću.

Jordan je, na primer, diskretno, ali vrlo aktivno učestvovao u odbrani Izraela od iranskog raketnog napada na tu zemlju u noći između 13. i 14. aprila 2024, iako zvanično nije bio deo odbrambene koalicije. Jordan je tada ne samo dozvolio prelet i dejstvo američkim, britanskim, francuskim i izraelskim avionima u svom vazdušnom prostoru nego je i sopstvenim ratnim vazduhoplovstvom (avioni F-16) i protivvazdušnom odbranom (sistemi "Patriot") učestvovao u obaranju iranskih raketa i dronova.

U tom kontekstu, zanimljiva je priča mog prijatelja koji je želeo da s nekoliko partnera otvori ronilački centar, ali uprkos tome što su ispunili sve uslove, iz nekog misterioznog razloga nisu mogli da dobiju dozvolu za rad. Razlog je otkriven kada je jedan od njih otišao na razgovor u državnu bezbednost, gde mu je objašnjeno da je na informativnom razgovoru ranije bio jedan drugi partner koji je imao antiizraelske statuse na društvenim mrežama. On je na direktno pitanje da li bi u slučaju da mu je klijent na ronjenju Izraelac, odnosno Jevrejin, pod vodom toj osobi zavrnuo ventil na boci, uz ironičan osmeh odgovorio - "ne znam". Takva opasnost je za državu nedopustiva jer bi ugrozila opstanak čitave zemlje i naroda i licenca je odobrena tek pošto je taj čovek izbačen iz ortakluka.

Na ovu priču me je podsetio jedan događaj iz Beograda. Asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i specijalista psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje Milutin Kostić nije pozvan u BIA da se izrazi o tome da li bi studentu drugačijeg političkog mišljenja metaforički "zavrnuo ventil na boci" i time mu ugrozio budućnost i život, ali je istovetnu dilemu koju ima i antisemita u ronilačkom odelu sam izneo na televiziji N1.

"Gospodine Kostiću, vas ću pitati kako se osećaju vaše kolege studenti s Medicinskog fakulteta s obzirom na to da je jedan od njihovih kolega Miloš Pavlović deo grupe studenata koji žele da uče i ono što smo mogli da primetimo je da je ta grupa vrlo bliska Srpskoj naprednoj stranci", upitala je novinarka sina bivšeg predsednika SANU Vladimira Kostića i brata profesora Svetislava Kostića. Da je ovo pitanje u najboljoj tradiciji "Folkišer beobahtera" biće vam jasno ako reči "deo grupe studenata" zamenite sa "pripadnik jevrejskog naroda" koji zaslužuje samo da mu se "zavrne ventil na boci", odnosno odvrne ventil na kanisteru "ciklona B".

- Meni je jako teško o tome da govorim zato što će mi taj dečko možda jednog dana doći na vežbe, doći će mi na ispit i ja sam u jako teškoj poziciji da razdvojim ovaj lik i delo koje vidim na televizoru i nekog mog budućeg studenta koga ja negde moralno imam obavezu i potrebu da obučavam, tako da mi stajete na onako ozbiljno otvorenu ranu sa kojom sam već počeo da se borim u svojoj glavi šta je to moja dužnost, da li ja ispitujem i radim sa nekakvom tabulom rasom i pravim se da ja to dete ne znam i viđam ga prvi put, ili sam ja negde čovek koji prepoznaje njegovu ulogu u svemu ovome - ne znam - odgovorio je asistent podelivši sa svima svoju duboku moralnu dilemu.

Prvo, moralnu dilemu ovog tipa može imati samo duboko nemoralan........

© Informer