Narod je predsednika dočekao zagrljajima, poljupcima i stiskanjem ruke. Iskreno i s dubokim poštovanjem. Posle više meseci besomučnih napada antisrba, anarholiberala i blokadera na njega, njegovu porodicu i saborce, narod Požege i cele Srbije je rekao svoje, kratko i jasno: „Aco, Srbine!"

Vučić je uzvratio čvrstim porukama za budućnost. Rekao je da pokušavaju da proteraju Srbe s vekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji. Rekao je da se sklanjamo od sukoba, ali da ćemo uvek biti uz svoj narod, i da će KiM zauvek biti deo Srbije! Rekao je da kad on i Srbija oćute na provokacije, to nije odraz slabosti već snage.

Trubači su svirali srpske patriotske pesme: „Morem plovi jedna mala barka", "Oj, vojvodo Sinđeliću", „Srpska se truba s Kosova čuje" i mnoge druge. Predsednik je zajedno sa svima pevao „Vidovdan" i „Marširala kralja Petra garda".

I odmah su stigli napadi iz hrvatskih medija. Oni bi da određuju šta srpski predsednik sme da peva, a šta ne. Opsednutost Hrvata predsednikom Vučićem je poprimila bolesne dimenzije. Vučić nije pevao ni partizanske ni četničke pesme. Pevao je o slobodi Srbije i Vidovdanu. Pevao je pesme koje slave srpske pobede. Hrvatima to smeta, a ne smeta im Tompsonov koncert i pola miliona prisutnih koji su jednoglasno urlali nacistički poklič „Za dom spremni".

A dok je većinska Srbija slavila uspehe, videli smo verodostojni potpis studenata blokadera pošto je okončana brutalna blokada Studentskog kulturnog centra, koja je trajala više od šest meseci. Na podu su ostali prljavi dušeci i ćebad, donji veš i smrdljive patike, svuda razbacani pikavci, prazne flaše od alkohola…

Na stolu na kome je svojevremeno bilo izloženo telo ubijenog kralja Aleksandra Karađorđevića, igralo se i pilo tokom žurki. Pokradeni su kompjuteri, oprema, slike, umetnine, zidovi su išarani, a klavir raštimovan. Sve to u zgradi SKC-a, koja je stara 130 godina i živi je svedok istorije. I u čijoj su raskošnoj dvorani, pod svetlima stotina svećnjaka, održavani predratni svetosavski balovi.

Decenijama unazad SKC je bio domaćin mnogim umetnicima iz svih oblasti kulture, sa hiljadama održanih programa.

Zgubidani, ljudi koji od Boga kradu dane, pokazali su svoje pravo lice u pokušaju blokade auto-puta kod Lajkovca. To su bili čist terorizam i izazivanje opšte opasnosti. To i nisu bili zgubidani, to su bili teroristi. A Šolakovi mediji kažu - ljudi su mirno sedeli na auto-putu! Zamislite tu neverovatnu ludost - ljudi su mirno sedeli na auto-putu na kome vozila jure brzinom od 130 kilometara na sat. U kom svetu je to normalno?

Država je tada pokazala snagu i spremnost da primeni zakon. Država je intervenisala sa minimalnom silom, daleko od brutalnih intervencija koje su u takvim slučajevima uobičajene svuda u Evropi.

Ekstremizam blokadera terorista postaje sve očigledniji i njihovi pokušaji da na silu i na ulici preotmu vlast u Srbiji sve su vidljiviji. Oni sada javno, na društvenim mrežama i antisrpskim........

© Informer