Premijer Hrvatske Andrej Plenković je svesrdno branio fašističku ikonografiju i orgijanje publike na koncertu. Branio je iz sve snage ustaški pozdrav „Za dom spremni“, kojim počinje pesma „Bojna Čavoglave“ njegovog omiljenog pevača, rečima da je to „deo Tompsonovog integralnog repertoara“. Branio je sa uverenjem ustašku ideologiju koja se temelji na zakonima krvi i tla, i na masovnom istrebljenju, pre svega srpskog pravoslavnog naroda. Jedan hrvatski profesor filozofije je izjavio da je koncert Tompsona na zagrebačkom hipodromu „simbolička smrt evropskog premijera Andreja Plenkovća“. Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba, izjavio je da veruje da građani nisu došli „zbog podrške ustaškom režimu“.

Koliko greše i profesor i gradonačelnik! Plenković je bezrezervnom podrškom Tompsonu dobio nikad jača politička krila u Hrvatskoj. Plenković je sada „ljubičica bela od sto kila koju voli hrvatska ustaška omladina cela“.

Plenković zna koliko je moćna bila Hitlerjugend u nacističkoj Nemačkoj, koju su činili dečaci starosti od 14 do 18 godina i koja je već do 1934. brojala 3,5 miliona mladih. Danas su na vlasti u dubokoj nemačkoj državi mnogobrojni unuci Hitlerove nacističke omladine, vaspitavani istom ideologijom. Shvata dobro Plenković da mu zato niko iz Berlina, a to znači ni iz Brisela, neće mnogo zameriti.

Zato nije nikakav skandal što se juče ujutru u Hrvatskom saboru poslanik Damir Biloglav sa govornice obratio rečima „Za dom spremni“, i objasnivši za one koji još nisu razumeli šta je današnja Hrvatska: „Mi smo rođeni u slobodnoj Hrvatskoj, pozdravljaćemo se pozdravima kojima mi hoćemo“. Izostavio je da doda – ustaškoj Hrvatskoj. To se izgleda podrazumeva. Izostavio je i da kaže da je to isto kao da je neko u Bundestagu viknuo „zig hajl“.

Nesumnjivo da je glavni strateg koncerta bila hrvatska država, ali, i u dubokoj pozadini, hrvatska rimokatolička crkva. Tamošnje crkvene vlasti navele su da će oni koji ne mogu da odu na koncert, a dođu na misu, moći „bar duhom da prisustvuju tom velikom događaju“!

U antisrpskoj mrziteljskoj histeriji hrvatska rimokatolička crkva je uvek bila ideološki stub. Već 1700. godine, upravnik imanja Zagrebačke biskupije kaže da je Srbe bilo bolje „poklati nego nastanjivati“. Zato su za vreme NDH mnoge pravoslavne crkve potpuno uništene, a pravoslavno sveštenstvo je podvrgnuto strašnoj i svirepoj torturi „pobožnih ustaša“ i hrvatskih rimokatoličkih sveštenika.

Slike iz Zagreba jasno pokazuju da nacističko zlo nije nestalo, već se ponosno promoviše. A u Evropi je nastao muk dok hrvatski nacisti besne i luduju. Za opasnu retoriku i mržnju prema Srbima, ispoljenu u Zagrebu, izgleda da ima mesta na evropskom kontinetu.

Nijedan od evropskih lidera nije guknuo da osudi........

© Informer