Postoji jedan trenutak u svakoj revoluciji koji je važniji od svih parola i političkih zahteva. Trenutak kada čovek poveruje da više nema potrebe da sluša drugoga. Kada zaključi da je svaki dijalog suvišan, da je svaka drugačija misao pretnja i da protivnik ne zaslužuje pravo da govori.

Upravo taj trenutak smo videli u Frankfurtu na promociji „Proglasa“. Ono što je trebalo da bude tribina pretvorilo se u linč. Grupa koja sebe smatra demokratskom, evropskom i liberalnom, pokazala je da je spremna da ućutka svakoga ko misli drugačije. Da ga siledžijski izbaci iz sale.

Suština obojene revolucije koju mesecima posmatramo u Srbiji nije borba za demokratiju. Za pravdu. Nije reč samo o političkom sukobu. Reč je o klasičnom primeru manipulacije masama.

Još je Gistav le Bon, u svojoj čuvenoj „Psihologiji gomile“, objasnio da pojedinac u masi prestaje da bude pojedinac. On gubi kritičko rasuđivanje i reaguje isključivo psihologijom krda. Odgovornost se rasplinjuje u kolektivu, a razum ustupa mesto strastima.

Mehanizam je uvek isti. Najpre se stvori zajednički neprijatelj. Potom se proizvede strah. Zatim se neprestano ponavljaju jednostavne parole. Laž i izmišljotine postaju idejno oružje. Na kraju se svaka rasprava svede na pitanje moralne podobnosti. Niste više samo neistomišljenik. Vi ste zlo koje treba eliminisati iz javnog prostora. Po potrebi i fizički.

U Srbiji je poslednjih godinu dana vidljiv gotovo školski primer tog delovanja. Najpre je bilo potrebno stvoriti figuru apsolutnog neprijatelja, što je započeto skandaloznom emisijom „Vladalac“ i nastavljeno odvratnim serijalom „Junaci doba zlog“ na televiziji N1.

Onda je bilo neophodno sve koji ne........

© Informer