Posle ruskog osvajanja strateškog ukrajinskog čvorišta Časov Jar i nakon ubedljivog poraza u carinskom ratu protiv Trampove Amerike, Brisel je svoje kandže usmerio ka Srbiji. Shvativši da se obojena revolucija polako gasi i pretvara u iživljavanje malobrojnih blokadera nad većinom, predsednik Vučić i Srbija su odabrani za mete. Istovremeno su lansirane dve briselske strele – prema Republici Srpskoj, posredstvom Sarajeva, i prema Beogradu, posredstvom tužioca Mladena Nenadića.

Apelaciono veće Suda BiH potvrdilo je osuđujuću prvostepenu presudu predsedniku Dodiku u predmetu koji se tiče nepoštovanja odluka „visokog predstavnika“. Po Dejtonu i Ustavu BiH, ne postoje ni taj sud, ni visoki predstavnik. Ovo je apsolutno politička odluka jednog političkog suda, sračunata da izazove dodatne tenzije u BiH. Zapadu očigledno nije stalo do mira i pomirenja dva bliska naroda, Srba i Bošnjaka, već do gašenja vatre benzinom. Do izazivanja novih sukoba i zadavanja udaraca RS, Srbiji i posebno predsedniku Vučiću.

Povodom slučaja nadstrešnice u Novom Sadu, u telegramu „Infrastrukture železnice Srbije“ br. 138 F od 18. marta 2022. navedeno je: „Dana 19. 3. 2022. godine za potrebe organizovanja saobraćaja vozova, počinje korišćenje infrastrukturnih kapaciteta dela pruge Beograd Centar (isključeno) – Novi Sad (uključeno).“ U železničkoj terminologiji „uključeno“ znači da je Železnička stanica Novi Sad otvorena za putničke vozove, to jest da je uključena u javni železnički saobraćaj. Telegram je potpisao Milutin Milošević, bivši izvršni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“, zadužen i za bezbednost na brzoj pruzi Beograd–Subotica, što uključuje i Železničku stanicu Novi Sad. Telegramom on nalaže da se u saobraćaj puste pruga i novosadska železnička stanica, garantujući bezbednost.

Nebojša Bojović, predsednik Skupštine akcionara Železnice, sve to potvrđuje donošenjem odluke da Skupština prihvati Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture. I Milošević, i Bojović su znali da se na Železničkoj stanici Novi Sad izvode radovi, pri čemu su je definisali kao javni objekat u kome je garantovana bezbednost putnika. Na osnovu ovoga, svakog dana su saobraćale 64 železničke kompozicije na relaciji Beograd – Novi Sad i obratno.

Potpuno je jasno da nijedan ministar niti direktor javnog preduzeća nije mogao da potpiše aneks Ugovora bez odluke Nebojše Bojovića. Tužilac Nenadić, koji je hapsio bivšeg ministra Gorana Vesića i Nebojšu Šurlana, bivšeg direktora „Infrastrukture železnice Srbije“, morao je da uhapsi i Miloševića........

© Informer