Gađali su kamenicama, jajima, brašnom i posipali bojom zgradu Skupštine i pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Prvo, time su pokazali da za njih ne postoje demokratija i institucije države, već samo agresija i siledžijstvo. Antisrpska opozicija nema politički program, kod njih postoji samo neopisiva mržnja prema Vučiću i državi Srbiji. Napadom na policiju i povređivanjem petorice njih, pokazali su svoje zversko lice u pokušaju da sruše institucije Srbije i ponize ljude koji ih brane. Ljude koji imaju svoje porodice i voljene, koji su dostojanstveno trpeli varvarstvo ostrašćene rulje i nisu je silom rasterali. Bili su trpeljivi zbog Srbije. Zbog želje da izbegnu i spreče veće incidente. Dobro je što su državni organi istog dana priveli neke izgrednike, a nadležno tužilaštvo će pokazati da ne može nekažnjeno da se krši zakon i napadaju ljudi koji ga brane.

Drugo, ovo divljaštvo je još jedan od dokaza da je u Srbiji u toku pokušaj obojene revolucije, diktiran i vođen spolja, ma šta o tome govorili pojedini političari i analitičari. Davna je istorija obojenih revolucija, od svrgavanja iranskog premijera Mosadika 1953, pa nadalje. Amerikanac Džin Šarp je 1993. napisao knjigu o obojenim revolucijama. On podučava da na početku svake obojene revolucije mora da postoji neki „plemeniti cilj“, koji će privući podršku građana. U Srbiji studenti „blokatori“ i svi koji ih podržavaju ističu potrebu za pravednijim društvom. Ko to ne želi? Ko će reći da je za društvo nepravdi?

Međutim, kod spontanih protesta građana postoji neki problem ili društvena nepravda, koji mogu da se isprave u dijalogu sa institucijama države. Kod obojenih revolucija postoji samo jedan cilj – da se vlast sruši. Pri tome se izbegava dijalog ili razgovor. Izbegava se bilo kakav demokratski ili institucionalni proces.

Na veličanstvenom skupu u Sremskoj Mitrovici „Srećemo se na Sretenje“, gde je učestvovalo preko 120.000 ljudi i gde se snažno osetilo nacionalno jedinstvo, predsednik Vučić je istakao da je u Srbiji na delu pokušaj obojene revolucije. Ovo je kasnije ponovio i na drugim skupovima građana, kao i u nekoliko televizijskih intervjua.

Iz inostranstva, tokom nekoliko godina, uloženo je preko 3 milijarde evra u domaći nevladin sektor, proopozicione „civilne organizacije“ i razna udruženja, kao i medijske grupe za pritisak, sa........

© Informer