Ne smemo se šaliti sa time da je s pomenute televizije poslata - “šifrovana” poruka:
„Uzmite stvar u svoje ruke. Verujemo u vas. Imate zeleno svetlo.“
Zvuči kao kampanja za povratnički album neke zvezde Granda, ali nije. To je bio poziv na haos.

Država Srbija, srećom, zna s kim i s čim ima posla. Da bi se izbegao scenario koji su blokaderi (i oni koji ih debelo plaćaju) prizivali, policijske snage su na vreme bile pojačane. I da – do većih incidenata nije došlo. Osim što je razularena bagra nasrnula na policiju – šipkama, motkama, kontejnerima. Policija je, naravno, upotrebila minimalnu silu – šmrc – i očistila ulice Beograda od, kako sami za sebe kažu, „studenata koji to više nisu“. Sad su samo građani. I to oni najglasniji, najnasilniji, najprazniji.

A onda, od nedelje uveče haos dolazi od zborova?! Šta god ta reč značila. Jednako enigmatična kao i „plenum“. Nova forma performansa – ljudi koji prelaze pešačke prelaze u krug, na smenu, s parolama koje više niko ne čita. Nisu mirni. Spremni su da vam je*u mater, ako ih samo pogledaš. Sad imaju i zeleno svetlo za to. Demaskirali su se sami.

Kad im nije prošao poziv za masovnu obustavu rada – koja ni u snu nije bila masovna – ostali su u krugu svojih frustracija. Ti ljudi su duboko nesrećni. Prvi put u životu imaju osećaj da imaju svrhu. I kad nemaju više koga da okrive za svoj život, bolest, neuspeh, usamljenost, kriv je Vučić. Po starom dobrom receptu – on je kriv za sve. I kad je kiša i kad je suša. I kad ne ide u Ameriku i kad se vrati iz Amerike. Njima kraj dolazi kad oni kažu da je kraj. Imaju zeleno svetlo. Za sve. I za sve što nije normalno.

A tolika bahatost ne proizlazi iz sudbine. Pravdaju ih samo pare. Neograničen budžet. A oni – jadni – ni dinara da vide. Oni za organizatore marširaju raskrsnicama u krug. S entuzijazmom sektaša.

Kako reče Dragan J. Vučićević:
„Vučiću, gradi ludnice.“
Jer neće svi stati u zatvor, a ni svi neće dobiti adekvatnu negu. Mada neki i ne stignu do tamo – jer sudije više dele aplauze nego presude. Čekaju lajk, ne čitaju zakon. Zanemaruju decu, trudnice, bolesne. Ljude koji samo hoće iz tačke A do tačke B.

Posebna sorta su oni koji su alergični na skupe automobile. Posebna patologija. Tako se odriču i onih koju su ih finansirali, jer sad znaju da uvek mogu da snime kadar kako se „na njih zaleće neko u džipu“.

Postavljam leđa, plaćam kazne, vozim studente,........

© Informer