Posle dve decenije Dragana Đilasa u politici i javnom životu, a u svetlu duge istorije nasilja Dragana Đilasa, mnogi se pitaju šta to nije u redu sa Đilasom? U čemu je njegov problem? Šta mu fali (ne mislim na novac)? Poslednji nasilni ispad Dragana Đilasa na Voždovcu još više je podigao stepen zapitanosti. Pitanja naviru!

Foto: Nebojša Bakarec

Foto: Nebojša Bakarec

Po zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), iz 2019. godine, jedan od osam ljudi širom sveta ili 970 miliona, žive sa mentalnim poremećajima. Poznajem Dragana Đilasa, od 2008. godine. Šesnaest godina sam odbornik u Skupštini Beograda. Silom prilika, se bavim Đilasom. U periodu od 2014. do 2018. godine, kada je Đilas bio izvan politike, nisam se bavio njime. Nažalost, on se 2018. godine vratio u politiku, i postao je jedan od glavnih generatora nasilja u Srbiji. Do sada sam napisao dvadesetak tekstova o Đilasu. O ličnosti Dragana Đilasa najbolje svеdoči činjеnica da je nasilnik koji ne može da kontroliše svoj bes. Đilas ima psihičke probleme u vezi nemogućnosti kontrole besa. Na osnovu duge istorije nasilja Dragana Đilasa, uopšte nije teško detektovati i definisati njegov problem.

Poremećaj koji ima Dragan Đilas, se u detinjstvu neke osobe naziva "Temper tantrum". Nagli izlivi besa, nemogućnost kontrole besa. To je deo odrastanja male dece. Đilas nikada nije prerastao taj problem. On ima afektivni poremećaj zbog nesvesne potrebe za kažnjavanjem drugih, a izazvan je osećajem krivice usled nemogućnosti ostvarenja željene akcije (dolazak na vlast, širenje poslova itd.). Đilas je politički osujećen i frustriran. U pitanju je narcisoidni bes koji se javlja kada je sprečeno određeno ponašanje unutrašnjeg deteta u Đilasu. Vučić je taj, koji po Đilasu, Đilasa sprečava u ostvarenju onoga što on želi.

Vučić je prepreka Đilasu. Jednako tako mala deca su besna na roditelje koji im nešto ne dozvoljavaju! Ozbiljnu stvar predstavlja to da Đilas nema 4 godine ili manje, već 57 godina!

Temper tantrum predstavlja razvojni fenomen u odrastanju. Napadi besa su prirodni tokom ranog detinjstva. To je način pokazivanja jakih emocija, jer dete u početku nije naučeno da ih izrazi na društveno prihvatljiv način. Iako mnogi stručnjaci temper tantrum posmatraju kao prolaznu razvojnu fazu, postoje i oni koji smatraju da je to vrsta afektivnog poremećaja. Sigmund Frojd je isticao da se „temper tantrum“ pojavljuje zbog nesvesne potrebe za kažnjavanjem drugih (Vučić i SNS u Đilasovom slučaju), a izazvan je osećajem krivice usled nemogućnosti ostvarenja željene akcije. Hajnc Kohut je tvrdio da je tantrum nekontrolisani nasilni bes, povezan sa „narcističkom ranom povređenog ega“, tj. narcisoidni bes koji se javlja kada je osuje

eno određeno ponašanje deteta. Tantrum je reakcija na udarac zadat naduvanom egu, naduvanoj predstavi o jastvu, kada su želje deteta odbijene. Sve to stvara bes zbog udarca osećanju svemoći. Temper tantrum se javlja obično od 12 do 18 meseci. Simptomi su najizraženiji između 2. i 3. godine, a zatim se smanjuju do 4. godine. Ako se „temper tantrum“ nastavi i u kasnijem dobu, onda govorimo o „Intermitentnom eksplozivnom poremećaju“ (IED).

Foto: Nebojša Bakarec

Foto: Nebojša Bakarec

Šta je „IED“?

„Intermitentni eksplozivni poremećaj“ (Intermittent explosive disorder - IED) je mentalni poremećaj, ili poremećaj ponašanja, koji karakterišu eksplozivni izlivi ljutnje i/ili nasilja, najčešće do nivoa nekontrolisanog besa, koji su u nesrazmeri sa situacijom u kojoj se osoba nalazi (npr. impulsivno vikanje, urlanje ili vrištanje, uz prekomerne optužbe bez povoda). Impusivna agresija je spontana, bez predumišljaja, i definisana je neproporcionalnom reakcijom na bilo kakvu provokaciju, stvarnu ili izmišljenu. IED je kategorizovan u Dijagnostičkom i statističkom uputstvu Mentalnih poremećaja (DSM-5) u kategoriji „Poremećaj kontrole impulsivnosti i poremećaj ponašanja“. Nagli izlivi besa definišu se kao „Intermitentni eksplozivni poremećaj“ (Intermittent explosive disorder -IED). Ispadi mogu da budu verbalni, ali i da uključuju fizičko nasilje (Đilas). Osobe sa IED obično ne mogu da kontrolišu svoj bes, a epizode ​​besa se mogu desiti u bilo kom trenutku, bez upozorenja. Sve to je prisutno kod Đilasa, decenijama unazad.

Foto: Nebojša Bakarec

Foto: Nebojša Bakarec

Reč je o stanju koje obično traje kratko. Karakterišu ga periodi neočekivanih, ali intenzivnih agresivnih ispada uz emitovanje besa ili nasilja. Intermitentni eksplozivni poremećaj (IED) se često pojavljuje u kasnom detinjstvu ili ranim tinejdžerskim godinama. Napadi i tada izgledaju isto, pri čemu pojedinci uglavnom nemaju kontrolu nad ispoljavanjem svog besa. Deca sa IED........

© Informer