Украјинска криза између два концепта
Свијет се први пут послије Другог свјетског рата суочава са видљивим расколом унутар онога што смо последњих 80 година називали политичким Западом, чија је основна идеолошка подлога била либерализам, политичка теорија која је хегемонистички доминирала великим дијелом свијета.
Трампов суверенизам и дугорочни економски интереси разарају некадашње јединство и стварају неочекиване савезе. Дијели се оно што је до јуче изгледало недјељиво и спаја се оно што је до јуче изгледало неспојиво. У петак, 28.2.2025, наочиглед читавог свијета кулминирало је нешто што се посљедњих мјесеци наслућивало да се иза брда ваља. Трамп жели брзи мир у Украјини, успостављање повјерења са Русијом и право на експлоатацију Америци потребних ријетких минерала, а које Украјина има у изобиљу. Зеленски прије потписивања било каквог споразума о миру жели безбједносне гаранције Запада за трајну безбједност Украјине. Његова нетрпељивост према Русији и Путину је временом прерасла у нескривену мржњу, па не прихвата било какве будуће руске гаранције безбједности Украјине. Тај његов однос је потхрањиван од стране извјесних европских земаља, прије свега Велике Британије и Француске. Они желе да непријатељство између Украјине и Запада са једне стране и Русије са друге стране трајно и остане.
Дакле, главно питање је са којим степеном, од стране кога и на који начин ће Украјина добити трајне безбједносне гаранције са којима би била задовољна. Француска је тајно преговарала с Украјином о експлоатацији минерала. И Европска унија жели своје парче торте, поготово што је и она уложила сопствене паре (око 120 милијарди евра) ради помоћи Украјини. Французи и Британци су спремни да у Украјину пошаљу сопствене "мировне" трупе као гаранцију њихове безбједности. Свима је познато........
© Glas Srpske
