Идеја српског свијета, колико год у почетку звучала као искључиво културни и идентитетски концепт, одавно је прерасла традиционалне дискусије о националном окупљању.

Данас се све више говори о томе као о искреном позиву на заједнички економски, дипломатски и цивилизацијски пројекат, који би повезао Србе у Републици Србији, Републици Српској, али и свуда у дијаспори. Управо тако то видим: као српски свијет чија је главна покретачка снага сарадња у привреди, технологији, образовању и култури.

Да та идеја не припада само научним расправама, него има и снажну политичку и друштвену димензију, јасно показују недавне изјаве Александра Вулина поводом 9. јануара - Дана Републике Српске. Он је тај дан назвао "свесрпским празником", а Републику Српску "симболом слободе", наглашавајући колико је важно да српски народ, подијељен административним границама, настави да гаји заједништво кроз заједничке вриједности и циљеве.

Уколико посматрамо те поруке са економског становишта, идеја српског свијета постаје потенцијал за велики развојни искорак. С једне стране, Србија и Српска већ раде на заједничким инфраструктурним пројектима и инвестицијама, а с друге стране, дијаспора вапи за могућностима да уложи и помогне својој матици. У временима глобалне конкуренције, ослањање на сопствени културни и национални простор може бити снажан адут како у економској дипломатији, тако и у спољнополитичком наступу уопште.

Слично као што је 9. јануар у симболичком смислу "свесрпски празник", тако и предстојећи........

© Glas Srpske