Nisam imala nameru da pišem. Bar ne danas jer mi je nedavno objavljen tekst. Ali, moram. Ne da mi mira savest koja me svaki put opominje: „Jednom novinar, uvek novinar. Piši. Posebno o onome što drugi ne vide“.

Kolege znaju da je noć moja najbolja prijateljica. Samo ne po piću i kafanama već po životu na ulici. Volim da razgledam Beograd noću, osluškujem kako diše, šta ljudi pričaju. To mi je ostalo još iz vremena kad sam bila urednica Beogradske rubrike. Iskreno, nedostaje mi taj period kad sam mogla sebi da dam za pravo da odem na neki koncert, tribinu, književno veče i nakon toga dođem u redakciju i napišem kratak izveštaj.

No, ta su vremena prošla. Sad je neko drugo vreme. I dalje idem beogradskim trotorarima, ali noći nisu onako lepe, prekrila ih neka pomrčina, zla kob, strah, nezadovoljstvo, strepnja, iščekivanje, tišina obavijena policijskim sirenama, protestima, blokadama raskrsnica…

Kad krenem kući posle ponoći sve je pusto. Na mojoj utabanoj stazi preko Vračara nema ljudi, automobila. Samo prokleta tišina. Ne volim je.

Nadvila se tama nad mojim Beogradom. Nadvila se i nad ostatkom Srbije. Vidim i osećam to po izveštajima kolega koji pristižu svako veče.

Ipak, nikako da uhvatim neku „blokadu“, što bi mi novinari rekli: neku živu scenu. „Moram da izađem… Bar do NJegoševe… Bar da napravim krug oko Slavije“.

Tišina je oko „Lovca“. Pa da, kasno je. Taman sam to pomislila kad začuh škripu točkova na svega nekoliko metara od pešačkog prelaza na uglu Alekse Nenadovića i NJegoševe. Zastadoh. Nekoliko marica je jurilo niz ulicu. Odjednom su stali i iz njih je počela da istrčava gomila policajaca. Tek tad videh mladiće kako beže. Prva misao koja mi je pala na pamet bila je: „Hapse studente!“ Ipak ću napisati izveštaj, pomislih. Htela sam da priđem bliže. Ne razmišljajući mnogo, krenula sam ka njima. Osetila sam potrebu da im pomognem, da ih zaštitim, nađem neki ćošak gde će se sakriti… Ali, policajci su ih već oborili na beton i pribijali ih kolenima o asfalt. Srce mi se steglo. Sve se uskomešalo u meni: bes, ljutnja, očajanje. Htela sam da budem novinar na zadatku. Ovo je........

© Danas