Pre nego što pređem na kritiku postupaka dela akademske zajednice, odmah na početku da se razumemo – studentskih protesta ne bi bilo bez nas. Fakulteti su bili kičma pobune.

Da ogromna većina profesora (istraživača, saradnika u nastavi i nenastavnog osoblja) nije pružila bezuslovnu i javnu podršku studentima, i usvojila studentske zahteve kao svoje, protest ne bi imao ni infrastrukturu, ni legitimitet, ni baze iz kojih se cela stvar organizovala. Profesori su mesecima rizikovali svoje i egzistencije svojih porodica, da bi podržali hrabri iskorak generacije po kojoj će se svakako pamtiti ovi protesti.

Uz svo uvažavanje studentske hrabrosti, liderstva i inicijative, ni za trenutak ne treba nasedati na mitomanski narativ da su protesti samo „studentski“. Da, studenti su srce i duša protesta, razlog zbog koga su uspeli ono što drugi nisu ranije, razlog zašto ljudi izlaze na ulice, ali, ti ljudi na ulicama, kojih je bilo i pola miliona u jednom trenutku, samo u Beogradu, svi oni, svi mi, smo – protest.

Svako od vas ko je napravio i najmanju žrtvu, davao energije, znanja, sredstava i vremena koliko je mogao – ovo se ne bi desilo bez vas. Mnogi od vas se bore protiv ovog zla 13 ili 30 godina, pre nego što su generacije današnjih studenata i rođene. Hvala vam na istrajnosti – ovo je bilo nemoguće bez svakog kamenčića koji ste ugradili u temelje ove, najmasovnije do sad, pobune.

Studenti i „studenti“ koji danas pišu ogorčene tekstove o „izdaji akademske zajednice“, stavljajući nas sve u isti koš, ili su u službi režima, ili su naprosto toliko u ego-tripovima da misle da se vreme računa i istorija postoji od njih. A ovakvi tekstovi doprinose isključivo Vučiću. Zato ih sa toliko zadovoljstva citira Kurir. O planu režima da se podele studenti i profesori sam pisao, baš na Peščaniku, još pre pet meseci.

Autori ovakvih podmetačina namerno ignorišu činjenicu da se studentski pokret nije „borio protiv SNS i Aleksandra Vučića“, nego da smo od novembra do maja molili i čekali da prestanu sa „apolitičnošću“, ograđivanjima od saveznika po receptima Službe, idejama da će „ovaj režim da ispuni zahteve“.

Izostanak pominjanja ovih činjenica je fundamentalno intelektualno i ljudsko nepoštenje ljudi koji misle kao autorka navedenog članka. Unutar studentskog pokreta se vodila žestoka borba hrabrih i odvažnih mladih ljudi protiv ovih sabotera političke artikulacije. To nije javno konstatovano i cena........

© Danas