Ni diktatori nisu više pošteni kao oni pravi koji su nekada bili!

Pamtim vreme kada se pisalo o jednoj državi Kariba. Glavni grad im beše i ime diktatora Sijudad Truhiljo, a posle njegove smrti zove se Santa Dominga. A, Rafael Leonidas Truhiljo Molina beše baš pošten i otvoren diktator i voleo je sebe da slavi i uzdiže kao oca države i svih stanovnika.

Na svakoj klupi u parkovima bila je bronzana pločica sa upisom: „Za ovaj odmor što ga blaženo uživate zahvalite svom ocu, dobročinitelju Truhilju“.

Tako su nas izveštavali i pisali u štampi koja je izlazila u doba našeg diktatora Broza. Pa, „ako ja lažem i ja polagujem“ – kako se veli u našoj epskoj, deseteračkoj poeziji.

Ekonomija?

Sasvim prosta i razumljiva i nepismenima; kada je neki državni praznik – obično u slavu Truhilja ili njegovih sinova, sve kuće su morale biti sveže ofarbane. Fabrike boja i lakova nalazile su se isključivo u vlasništvu Truhilja i njegove porodice, čak i maloletne dece. Siguran promet i siguran profit – i tu nema šta da se mozga po ekonomskim teorijama i mudruje – sve je „poštena“ trgovina.

Kako je vežban diktator i gajena diktatura

No, pored tolikih dobročinstava i........

© Danas