Dana 28. februara 2026. godine, koordinisani napadi SAD i Izraela rezultirali su smrću vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija. Ovaj događaj označava istorijski paroksizam – prelaz iz „sukoba u senci“ u otvorenu, direktnu vojnu konfrontaciju visokog intenziteta koja menja mapu Bliskog istoka.

Direktna konfrontacija: Kraj ere proksija

Iran više ne deluje isključivo preko posrednika. Pokrenut je masovni, direktni vojni odgovor koji cilja srce protivnika:

– Udar na Izrael: Iranske snage lansirale su salve balističkih i hipersoničnih raketa (poput modela Fattah) uz podršku dronova-mamaca, ciljajući Tel Aviv, Haifu i ključnu vojnu infrastrukturu.

– Doktrina zasićenja: Stotine jeftinih dronova služe da „zaposle“ izraelske PVO sisteme (Iron Dome i Arrow), stvarajući digitalni i fizički šum koji otvara put teškim projektilima da probiju štit.

– Simultani udari na SAD: Paralelno su pogođene američke baze u regionu, čime Iran šalje jasnu poruku: više ne postoji razlika između onoga ko je povukao obarač i onih koji pružaju logističku obaveštajnu podršku.

Strategija „kontrolisane eskalacije“i energetski šah

Iran koristi više linija odgovora kako bi maksimalno pojačao strateški efekat bez uletanja u totalno samouništenje.

– Upozoravajući kinetički udari: Precizni napadi u blizini energetskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji, Kataru i UAE šalju poruku: „Ako vaše baze služe Amerikancima, vaša nafta će postati neupotrebljiva.“

– Asimetrična poluga moreuza Ormuz: Iran koristi doktrinu kontrolisane nestabilnosti u moreuzu. Povremena zaustavljanja tankera i vojne simulacije dramatično podižu premije osiguranja cene nafte, držeći svetsku ekonomiju........

© Danas