Hapšenje brata Dušana Kovačevića i pritisci koji se poslednjih dana vrše na EXIT festival nisu samo problem jedne porodice, jednog čoveka ili jedne manifestacije. To je još jedan dokaz koliko je u Srbiji opasno kada politika pokuša da kontroliše sve – pa i kulturu, festivale i ono što pripada čitavom narodu. I to nije problem samo ove vlasti. To je loša i štetna pojava koja u Srbiji traje decenijama.

Kod nas politika prečesto ima potrebu da se umeša u sve što ima uticaj, ugled i slobodu. Umesto da država štiti najveće srpske brendove, ona često pokušava da ih prisvoji, disciplinuje ili stavi pod kontrolu. A ono što ne može da kontroliše – počinje da osporava i ruši. To sam gledao i u Guči.

Kao čovek koji je deset godina vodio Dragačevski sabor trubača u vremenu kada je Guča bila najposećenija, organizaciono najjača i međunarodno najpriznatija, dobro znam kako izgledaju pritisci kada nešto postane veliko, a ostane slobodno i autonomno.

Ne zato što je Guča bila slaba – već zato što je bila uspešna.

Lep predlog za pomirenje u regionu ili „povratak u srednji vek”: O inicijativi za obnavljanje omladinskih radnih akcija

Lep predlog za pomirenje u regionu ili „povratak u srednji vek”: O inicijativi za obnavljanje omladinskih radnih akcija

O tome ne govorim napamet. I sam sam svojevremeno prošao kroz sličan obrazac politički motivisanih pritisaka. Na mene je izvršen pokušaj ubistva od strane ljudi bliskih tadašnjim strukturama moći, a slučaj nikada nije rasvetljen. Umesto istine, usledili su relativizacija,........

© Danas