Na gornjomilanovačkom groblju 13. septembra ispratismo Jovana Tomovića. Otišao je privrednik koji sa dvadeset šest godina postaje direktor „Takova“, koje tada ima dvadeset sedam zaposlenih. Kada posle dvadeset pet godina ode iz „Takova“ u njemu će bi četiri hiljade zaposlenih, preko 10.000 kooperanata i oko osamdeset dve hiljade kvadratnih metara poslovnog prostora.

Otišao je čovek koji je u Jugoslaviju sedamdesetih godina prošlog veka doneo eurokrem.

Iza sebe je, osim privrednih, društvenih i humanitarnih aktivnosti, ostavio i dvanaest knjiga koje su pisane živim jezikom, baršunastim, bogatim, starim i novim. Onim kojim je govorila njegova majka. Reč majka Jovan je pisao velikim slovom. Jovan je, zaista Rajkin sin. Sin Koštunića, Takova, Lunjevice, Semedraži, Vujna i Vraćevšnice. Sin Srbije.

Njegov život je bio uspravan, kako se i zove knjiga razgovora koji je sa njim vodio Mišo Jevtić. Nije slučajno Jevtić ovoj knjizi dao naslov: „Uspravni život“. Takav je zaista bio život Jovana Tomovića: dostojanstven, ispunjen dobrim delima i radinošću, poštenjem, verom i moralom – uspravan. Jovan je živeo uspravno.

Ostala su Tomovićeva kazivanja, sažeta u pričama, esenciji njegovog života, od porodice, đedova, oca, majke, braće, sestara i........

© Danas