Deset meseci nakon pada nadstrešnice zgrade dva puta renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi, aktuelna vlast i pravosudni sistem umesto da podstaknu potvrđivanje optužnice i dalje opstruišu početak suđenja.

Do sada nezabeležena tragedija na državnom projektu je odmah pokrenula masovne proteste građana, a nakon nasrtaja aktivista SNS a na studente formulisana su četiri studentska zahteva. Oni su se uglavnom odnosili na pravosuđe, a prvi je objavljivanje svih dokaza. Predsednik Srbije je te zahteve 11. decembra pokušao prikazati kao ispunjene.

Kad su studenti odgovorili da je on nenadležan i da blefira, on se naljutio i nastavio sa svojom starom političkom praksom. Oni su u svim većim gradovima Srbije organizovali velike masovne mirne političke proteste sa najvećim skupom 15. marta u Beogradu.

Nakon jednog od njih, Vrhovna JT Dolovac je ponudila razgovor sa predstavnicima studenata. Htela je priliku da najavi brzo podizanje optužnice isključivo za ono za šta je istraga od starta krivično teretila 13 okrivljenih – teško delo protiv opšte sigurnosti, za koje se teška posledica pripisuje nehatu okrivljenih. Političari su tada bili iznenađeni, ali i nezadovoljni brzinom te istrage. Posebno kada su mediji otkrili da i u takvoj optužnici postoje dokazi koji terete ne samo eksministra Vesića, nego i predsednika Republike.

Vučićev tihi državni udar

Analize univerzitetskih komisija, ali i neformalne Anketne komisije eksperata za ispitivanje odgovornosti za pad nadstrešnice, su pokazale da nisu objavljeni mnogi važni dokumenti. Održani su nikad veći protesti studenata i građana. NJihove opravdane zahteve su podržali ne samo njihovi profesori i rektor BU, nego i prosvetari, srednjoškolci, advokati, brojni poljoprivrednici, više stotina sudija i tužilaca koji sada deluju kao zajednica „Odbrana struke“.

Taj licemeran i demagoški pristup režima koji da bi obesmislio pitanje odgovornosti i skreće pažnju na navodno nasilništvo onih koji na tome insistiraju, počeo je od prvog dana posle tragedije. On traje do danas u još manipulativnijem i represivnijem izdanju.

Zasniva se na svakodnevnim izjavama predsednika Srbije koji nema nadležnosti da odlučuje o pitanjima pravosuđa (npr. da je nadležno VJT u Novom Sadu, da je kriva struka, a ne okr. Vesić itd.), pravo na iznošenje notornih nestina (npr. da nadstrešnica nije renovirana) ili davanja ostrašćenih stranačkih izjava iz demoliranih prostorija SNS-a da će demonstrante goniti „brže, jače i više“. Pravi predsednik Republike bi jedino imao moralno pravo........

© Danas