Nasilnička kampanja Donalda Trampa da se probije do Nobelove nagrade za mir ne bi trebalo da bude razlog da ga Odbor odbije. Postoji mnogo važnijih razloga koji ga čine očigledno nekvalifikovanim za primanje nagrade.

Među brojnim razlozima koji ga čine jednim od najmanje zaslužnih ljudi na svetu kojima treba odati počast jeste to što je sam uništio Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), koja je spasila stotine miliona ljudi od gladi i bolesti i promovisala demokratiju i vladavinu prava širom sveta, piše kolumnista Gardijana Sidni Blumental.

U izvršnoj naredbi izdatoj na dan njegove inauguracije, 20. januara, Tramp je oklevetao USAID kao „neusklađenu sa američkim interesima i u mnogim slučajevima suprotnu američkim vrednostima“ i tvrdio da njeni radnici „služe destabilizaciji svetskog mira“.
Taj čin zlobe sam po sebi trebalo bi da bude dovoljan da izbriše Trampa sa najduže liste.

Jasno je da je najdostojniji kandidat za Nobelovu nagradu za mir, bez obzira da li je njegovo ime podneto pre roka ili ne, USAID. Od svog osnivanja pod Džonom F. Kenedijem 1961. godine, USAID je podržavao opsežne programe o globalnom zdravlju, bezbednosti hrane, obrazovanju i demokratskom razvoju koji su, rešavajući osnovne uzroke nestabilnosti i siromaštva, promovisali slobodniji, mirniji i prosperitetniji svet 64 godine dok ga Tramp nije uništio.

„Stvorio je zver koju čak i on mora da hrani“: Šta nas uče glasine „da li je Tramp umro“ o današnjem trenutku?

Kao opšte pravilo, ne bi trebalo da postoji sramota vezana za organizovani pokušaj osvajanja nagrade od strane Trampa ili drugih. Međutim, Trampovo lobiranje je, kao i mnogo toga drugog u vezi sa njim, okaljano perverznim državničkim veštinama koje su podstakle sukobe tamo gde ih ranije nije bilo i njegovom neutoljivom potrebom za obožavanjem sličnim kultu.

Nekoliko svetskih lidera, poput Benjamina Netanjahua, pisali su u znak podrške Trampovoj nominaciji na njegov zahtev, cinično računajući da će to zaslužiti njihovu naklonost za njihove često zloćudne i ratoborne ciljeve. Tramp je lično izvršio pritisak na indijskog premijera, Narendru Modija, da napiše pismo zasnovano na laži da je Tramp „rešio“ nedavni vojni sukob sa Pakistanom.

Modi je bio otuđen zbog neprimerenog zahteva. Nakon što je odbio da podnese lažnu izjavu, Tramp je uveo carinu od 50 odsto Indiji, što je Modija poslalo u naručje Kine. Ne postoji međunarodna nagrada za ovu vrstu namerno destruktivnog ponašanja.

Pohvale Trampovih najbližih saradnika koji ga slave kao najboljeg kandidata su simptomi ulizice koja je večno obeležje autoritarnih režima. Uklapajući se u istorijski obrazac, servilnost unutar kulta ličnosti zamenjuje iskrenost, činjenice i dokaze.

Tramp kažnjava i uklanja otvorene savetnike, potiskuje činjenične obaveštajne podatke i stručne informacije koje nisu falsifikovane ili iskrivljene da bi se postigli unapred određeni rezultati i odbacuje dokaze u vezi sa medicinom, životnom sredinom i energijom dobijene iz naučne metode.

Tenor mazne servilnosti savršeno je izrazio Stiven Vitkof, Trampov međunarodni predstavnik za sve namene, govoreći na avgustovskom sastanku kabineta.

„Postoji samo jedna stvar koju želim“, rekao je, „da se Nobelov komitet konačno sabere i shvati da ste vi najbolji kandidat otkako se o ovoj Nobelovoj nagradi ikada govorilo.“

Formulacija Vitkofove hvale jezivo podseća na reči koje je u filmu „Mandžurski kandidat“ iz 1962. godine izgovorio lik majora Bena Marka, kojeg igra Frenk Sinatra, koji je bio ispranog mozga kao ratni zarobljenik u rukama Severnokorejaca.

On iznova i iznova ponavlja svoje divljenje prema vojnom naredniku iz svoje jedinice koji........

© Danas