Led je još uvek bio debeo kada je glomazni tanker Kristof de Margeri krajem maja krenuo na prvo ovogodišnje putovanje Severnim morskim putem.

Prema podacima o plovidbi, prethodno je pristao u luci povezanoj sa postrojenjem Arctic LNG-2, pogonom za proizvodnju tečnog prirodnog gasa, koji je pod sankcijama SAD, duboko u ruskom Arktiku. Odatle je tanker, koji je veći deo puta pratio ledolomac, polako plovio kroz hiljade kilometara arktičkih voda i Beringovo more.

Njegovo putovanje, koje je trajalo oko dve nedelje, završilo se na poluostrvu Kamčatka na ruskom Dalekom istoku, gde se tanker sklonio u izolovani zaliv koji je nekada bio dom sovjetskog vojnog naselja.

Tamo se, prema satelitskim snimcima koje je analizirao CNN, Kristof de Margeri privezao uz veliku plutajuću jedinicu za skladištenje, u formaciji karakterističnoj za pretovar tereta sa broda na brod. Prema podacima MarineTraffic-a, činilo se da je tanker istovario teret obuhvaćen sankcijama u tu jedinicu, nakon čega je krenuo nazad ka Arktiku.

Nove sankcije Rusiji: Usidrene desetine tankera, Indija i Kina traže alternativne izvore nafte

Nove sankcije Rusiji: Usidrene desetine tankera, Indija i Kina traže alternativne izvore nafte

Veći deo godine prekriven ledom koji je neprohodan, a bez pomoći ledolomaca plovan je samo tokom kratkog letnjeg perioda, Severni morski put (NSR), kojim upravlja Moskva, predstavlja kontroverznu saobraćajnu arteriju kroz region koji se sve više posmatra kao novo poprište rivalstva velikih sila.

Analiza podataka o plovidbi koju je CNN sproveo na osnovu podataka norveškog Centra za logistiku krajnjeg severa pokazuje da je, od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, međunarodnim tranzitom duž ove rute dominirala trgovina sa jednom stranom zemljom: Kinom.

Ova trgovina koja podržava rusku ratnu ekonomiju i jača energetsku bezbednost Kine odvija se paralelno sa širenjem kineskih pomorskih operacija u tom području i sve većom zabrinutošću na Zapadu da bi kinesko prisustvo tamo u budućnosti moglo imati i vojnu namenu.

Dan nakon što je Kristof de Margeri napustio poluostrvo Kamčatka, u ušće istog zaliva stigao je još jedan tanker pod američkim sankcijama – Arctic Mulan. Nekoliko dana je ostao u mestu, a zatim je tegljen do iste plutajuće jedinice za skladištenje. Prema podacima transpondera, tamo je isključio uređaj za praćenje na oko jedan dan.

Oblačno vreme otežalo je satelitima da zabeleže šta se potom dogodilo, ali je dan kasnije transponder broda ponovo bio uključen. Brod je tada, verovatno već sa ruskim teretom, krenuo ka kineskoj luci Beihai.

Satelitski snimak napravljen 11 dana kasnije, prema proceni CNN-a, prikazuje Arctic Mulan privezan u južnoj kineskoj luci, gde je jedan terminal od septembra prošle godine „rezervisan za prijem sankcionisanih ruskih pošiljki LNG-a“, kaže Čarls Kosterus, viši analitičar za LNG u kompaniji za obaveštavanje o trgovini Kpler.

Podaci o plovidbi pokazuju da je isti transfer sa istim brodovima ponovljen i u julu, što naglašava kako se Severni morski put (NSR) pojavio kao brza ruta kojom Kina može da dođe do goriva obuhvaćenog američkim sankcijama.

Sada, dok je jedan sukob pod vođstvom SAD, ovog puta na Bliskom istoku, zarobio tankere za naftu i gas i usporio globalnu trgovinu, Kina i Rusija se pripremaju za sezonu koja bi mogla biti rekordna na ovoj alternativnoj pomorskoj ruti na krajnjem severu planete.

Za Kinu to takođe znači veoma uspešnu godinu u regionu u kojem već dugo želi da proširi svoje prisustvo, kao samoproglašena „skoro arktička država“, i gde bi topljenje leda u narednim decenijama moglo da omogući duže plovidbene sezone i otvaranje novih ruta.

„Kina sada pred sobom ima ogromno novo područje za širenje“, kaže Daisuke Harada, generalni direktor sektora za energetiku pri japanskoj Organizaciji za metale i energetsku bezbednost, koju podržava vlada. Harada je upoznat sa razvojem projekta Arctic LNG-2 i kineskim operacijama u tom regionu.

Ruski predsednik Vladimir Putin već dugo zamišlja ovu rutu dugu 5.633 kilometara, koja prati razuđenu arktičku obalu Rusije, kao važnu trgovačku arteriju i pokretač ulaganja u ruske luke i naftna i gasna polja.

Poslednjih meseci tvrdio je da poremećaji u trgovini izazvani sukobima oko Crvenog mora i Ormuskog moreuza pokazuju da je ova sezonska ruta „najbezbednija, najpouzdanija i najefikasnija“.

I kineski lider Si Đinping već godinama sanja o „Polarnom putu svile“ preko Arktika, ledenom produžetku njegove ključne infrastrukturne inicijative Pojas i put. Plan, koji je Si predstavio 2018. godine, trebalo bi da proširi kineski uticaj u regionu, od Rusije pa sve do Skandinavije ili još dalje.

Ruski poslanici: Svaki napad na naše tankere može smatrati napadom na našu teritoriju, čak i ako je brod pod stranom........

© Danas