Ibi, gadan vođa i ludak, i ništa bolja „ekipa“ i udvorički narod koji je oko njega// Draža samo neka nam javi, organizovaćemo proteste za Danas//“ „Marš za pravosuđe“ zbog „smrdićevih“ zakona// Patrijarh koji blagoslovi režimske nasilnike i krminalce, a studentima zatvara vrata crkvenih hramova

Žurim da „spakujem“ rubrike za vikend izdanje – Žarijev „Kralj Ibi“, gadan vođa i ludak, beskrajno farsičan, i ništa bolja „ekipa“ i udvorički narod koji je oko njega, premijera u Beogradskom dramskom.

Dok „opremam“ intervju s rediteljkom Stašom Koprivicom sve vreme razmišljam kako mi ovakvog pokvarenjaka i demagoga živimo i gledamo danonoćno, ne moramo da idemo u pozorište da ga upoznajemo – ta kreatura od vladara i njegova „svita“ toliko su nam poznati da bi mogli i da „dopišemo“ remek delo francuskog pisca. Sigurna sam da nam Alfred Žari, iako je na „onom svetu“ još od 1907, ne bi zamerio.

Možda bi bio čak i malo ljubomoran kad bi video da su naša „priključenija“ njegovom „Ibiju“, posebno iz ovih godinu i po dana protesta, „živopisnija“ i mnogo strašnija nego što je on pisao o svom gadnom junaku.

INTERVJU Staša Koprivica: Udvorički je narod koji ima autoritarnog vođu, i on je veći problem nego vlast

INTERVJU Staša Koprivica: Udvorički je narod koji ima autoritarnog vođu, i on je veći problem nego vlast

„Pakujem“ i saopštenje da je Radmila Stanković, novinarka Radara, ovogodišnja dobitnica nagrade Fondacije „Tanja Petrović” za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima, i mnogo se radujem. Iako sam to znala još pre nekoliko dana, zovem moju koleginicu i drugaricu i ponovo joj čestitam.

Dok se zezam s Radom da na fotkama Nebojše Babića i dalje liči na Romi Šnajder, plus nekoliko decenija kasnije, stiže mi poruka Vlade Jokića: „Vilma, jel opet kupimo prnje?“

Vlada Jokić, kolumnista Danasa, moj prvi urednik kad sam kao studentkinja honorarisala u Kulturno – zabavnoj redakciji Radio Beograda („krstio“ me je po Vilmi Kremenko), zove me nekoliko minuta kasnije i kaže da je upravo čuo saopštenje da je nova kompanija Adria News Network, koja je preuzela upravljanje medijima Junajted Grupe, počela sa radom.

„Nova – stara vest“, jer je to planirano od početka udara na N1, Novu S, Radar i Danas, je smena Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke Junajted Media. Tako je konačno finaliziran zahtev Vučića, I dogovor novog generalnog direktora Junajted Grupe Stena Milera sa direktorom Telekoma Vladimirom Lučićem, na koji su naši urednici mesecima upozoravali javnost.

Dok se smeje i prebacuje „loptu“ na svoj omiljeni teren, satiru, odjednom mi se vraća sećanje kako je Vlada Jokić „skupio prnje“ iz Radio Beograda početkom 90-tih. U stvari, nije mogao ni da ih pokupi jer mu je, osim što je dobio otkaz, bio zabranjen i ulaz u zgradu.

Dina Čolić Anđelković: Danas se afirmišu prostota, agresivnost, neznanje

Dina Čolić Anđelković: Danas se afirmišu prostota, agresivnost, neznanje

Uz malo „suptilnije“ šikaniranje oterana je i Dina Čolić Anđelković – ukinute su njene emisije „Svet zabave“ i „Vreme predaha“ nagrađivane na svim festivalima, za koje sam nekoliko godinaa pisala tekstove, a ponuđeno joj je da radi „muzičke želje i pisma naših gastarbajtera“, pa je ona sama dala otkaz.

Tako je zbog učešća u protestima bez posla ostala radio i TV novinarka sa najlepšim glasom i dikcijom, najelegantnija, najotmenija i jedna od najobrazovanijih, i više se nikada, nažalost, nije vratila u profesiju.

Redakciju je napustio i legendarni glumac Đuza Stojiljković, dugogodišnji saradnik, voditelj „Zabavnika“, emisije koju je subotom popodne slušala cela bivša Jugoslavija. Radio Beograd su tih godina „đavoljeg cirkusa“ sami napustili, ili dobili otkaz, najbolji novinari poput Radeta Radovanovića, Slobodana Stupara…

Nikola Mirkov, jedan od najboljih glavnih urednika Prvog programa radija od njegovog osnivanja, i direktor Radio Beograda, smenjen je i zbog političkih pritisaka otišao je iz zemlje sa porodicom. Sećam se da me je prvo lično iskustvo sa režimskim „udarom“ i „razbijanjem“ najboljih redakcija skoro šokiralo. Posle je sve bilo lakše, potpuno sam se „adaptirala“.

„Na nas nisu uticali pritisci sa strane, neće ni sada“: Urednici Danasa, N1, TV Nove i Radara o reorganizaciji medija Junajted grupe

„Na nas nisu uticali pritisci sa strane, neće ni sada“: Urednici Danasa, N1, TV Nove i Radara o reorganizaciji medija Junajted grupe

Zove me prijatelj da se vidimo u kafiću pored FDU, tu imaju neku divnu kafu, a njegovo prvo pitanje je šta se dešava, jel postoji neka rezervna varijanta ako Miler, Sadler, ekipa sa Bliskog istoka koja voli Beograd na vodi krenu da nas „gaze“.

Nudi i pomoć, da preko svojih kontakata malo više alarmira međunarodne asocijacije za slobodu medija. Odgovaram da nema odustajanja, kao što je mogao da čuje od svih urednika i novinara koji su se ovih dana obraćali javnosti.

U kafić ulazi vrlo darovit i drag student filmske režije koga poznajem. Pozdravlja me širokim osmehom i kaže:

– Draža samo neka nam javi, i ostali, i organizovaćemo proteste za vas. Ako treba, svaki dan. Mi nemamo nikoga osim N1, Novu, Danas, Radar, vi ste nam najjača podrška od početka. Ko zna šta bi se sve dešavalo, koliko bi nas tek tukli, maltretirali i šta bi nam sve radili „pacovi“ da nije bilo vaših kamera i tekstova da to objavite.

A da vas nije bilo, odgovaram mu, Srbija bi još bila u mraku i u kovčegu, vi ste pobedili taj kriminalni i radikalski „bal vampira“ …

Vraćajući se ka kući opet ulazim u „vremeplov“: jedina nezavisna i slobodna dnevna novina krajem 80-ih i početkom 90-ih, i svakako jedna od najboljih koje su ikada postojale na našoj medijskoj sceni, bila je Borba. To je trajalo dok je Borba bila pod ingerencijom saveznog premijera Ante Markovića.

Raspadom države, kao jedina jugoslovenska izdavačka kuća, i Borba je doživela finansijski udar. Posle 1992, kada je njen izdavač postao Dušan Mijić, privatni biznismen iz Sombora, koji je poslovno sarađivao sa Markovićem, krenulo je „osipanje“.

Na protestu u Novom Sadu povređeno najmanje troje: Napadnut novinar, studentu razbijena glava, pristalice SNS šutirale studentkinju (FOTO, VIDEO)

Na protestu u Novom Sadu povređeno najmanje troje: Napadnut novinar, studentu razbijena glava, pristalice SNS šutirale studentkinju (FOTO, VIDEO)

Januara 1994, sa nekadašnjim glavnim urednikom Borbe Manjom Vukotićem, deo novinara ove redakcije i časopisa Nada pokrenuo je nedeljni Blic – Slaviša Lekić, Cvijetin Milivojević, Rada Stanković, Vesna Roganović, Srđan Radulović, Duška Maksimović, Vesna Marković, Mišutka Košutić, Zoran Nikolić Zozon…, kao i potpisnica ovih redova. U impresumu, kao odgovorna urednica, zbog tadašnjih političkih pritisaka na Vukotića, bila je potpisana Jelena Marinčić.

Nije bilo para za plate, cenzura se sprovodila i tako što se jedva dolazilo do papira za štampanje novine, ali radili smo s velikim entuzijazmom i ubeđenjem da moramo da branimo istinu i pravu stranu istorije. Tako bi se petkom, kad se „spakuje“ Blic, okupljali oko sekretarice Milice Velizarić da nam podeli „pijačninu“, nešto malo para ako ima u kasi tek da preživimo vikend…

Naše kolege iz Borbe, sa Gordanom Logar kao glavnom urednicom, decembra 1994. policija je isterala iz zgrade, pošto je Miloševićeva vlast proglasila preuzimanje novine i prinudnu upravu, pa je gotovo cela redakcija dobila otkaz jer je odbila da radi pod cenzurom. Tako je nastala Naša Borba koja je izlazila do 1998.

Septembra 1996. Blic je postao dnevna novina, sa 8. sprata Borbe preselili smo se u zgradu Beograđanke, za tri meseca došli smo do tiraža od 300 hiljada koji je bio nezamisliv, i do neke pristojnije plate. Pritisak na vlasnika je odmah krenuo – da bi Blic mogao da se štampa sklonio je fotografiju građanskih protesta zbog Miloševićeve izborne krađe, a mi smo obavestili Fonet i Betu da redakcija ne stoji iza tog broja Blica, i izašli na ulicu.

Tokom iste noći, uz podršku Gorice Mojović, deo nas iz redakcije napravio je prvi broj Demokratije, koju smo prvo delili građanima na uličnim protestima, kasnije se i prodavala, ali, nažalost, nije zaživela.

Na molbu i obećanje vlasnika Blica da više neće pristajati na cenzuru, posle oko dve nedelje, sredinom decembra 1996. cela redakcija sa urednikom Manjom Vukotićem se vratila u Blic. Opet, ne za dugo – u maju 1998. zbog glasina da na mesto direktora dolazi čovek iz vrha JUL-a, skoro ceo urednički kolegijum i gotovo svi novinari, upravo oni koji su napravili Blic još 1994, napustili su svoju novinu i opet bez ičega izašli na ulicu.

Ali, nismo odustajali – posle mesec dana napravili smo dnevni list Glas javnosti. sećam se podrške koju nam je u svojim kolumnama pružao Bogdan Tirnanić, na naslovnim stranama novog lista Dnevni Telegraf, koji je aprila 1996. pokrenuo takođe jedan od najznačajnijih novinara Borbe, Slavko Ćuruvija.

Pre toga, oktobra 1993, sa Momčilom Đorgovićem, isto ppznatim „borbašem“, izdavao je Nedeljni Telegraf. Ćuruvija je ubijen od službe DB-a 11. aprila 1999, u vreme NATO bombardovanja, kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić…

A 9. juna 1997. sjajna grupa bivših novinara Borbe i Naše Borbe – Božidar Andrejić, Nikola Burzan, Radivoj Cvetićanin, Branislav Čanak, Ludwik Wincenty Gadomski, Zdravko Huber, Milovan Jauković, Raško Kovačević, Radomir Ličina, Gordana Logar, Predrag Mitić, Dušan Mitrović, Saša Nikašinović, Vesna Ninković, Rade Radovanović, Grujica Spasović, Ivan Torov, Šime Vučković, osnovala je Danas, koji je svih ovih godina, gotovo trideset, jedini sačuvao integritet.

Kako je Vučić zabranio list Danas

Kako je Vučić zabranio list Danas

„Krajem devedesetih godina smo zabranjivani, prozivani, osujećivani na svakom koraku, ali ništa nije moglo da nas spreči da istinite i objektivne vesti objavljujemo svakog dana. Krajem devedesetih godina smo zabranjivani, prozivani, osujećivani na svakom koraku, ali ništa nije moglo da nas spreči da istinite i objektivne vesti objavljujemo svakog dana.

Nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, a smatramo da je to jedna od osnovnih uloga medija – da informiše građane i bude korektivni faktor u društvu i državi. Uprkos svim izazovima redakcija Danasa je opstajala i uspevala da svoje čitaoce pravovremeno informiše“, ostalo je zapisano u njegovoj istoriji.

A meni je u sećanju ostalo kako je Vučić 13. oktobra 1998. kao republički ministar informisanja poslao policiju da „zatvori“ Danas, pa je nas nekoliko otišlo dan kasnije u Jagićevu ulicu gde se tada nalazila edakcija, da podržimo kolege…

Dok ispisujem ovaj dnevnik ispunjava me velikom radošću to što sam, sticajem okolnosti, iako stalno zaposlena u raznim redakcijama, počela da pišem za Danas od njegovog početka, od jula 1997. To su bili intervjui, rubrike i izveštaji sa festivala Grad teatar, tako da je Danas jedina novina u kojoj imam kontinuitet rada od gotovo dvadeset devet godina. I u koju apsolutno verujem da će umeti da pobedi svaku represiju, svaki pritisak i svaku cenzuru, kao i do sada.

Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Još sam pod utiskom sinoćne premijere „Profesionalca“ Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru, ali i jednog jako značajnog događaju u ovom trenutku.

Bila sam na protestu „Marš za pravosuđe“, zbog nedavno donetih „smrdićevih“ zakona kojim se ugrožava nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, i omogućava našem „Ibiju“ da celu državu drži u šaci, da on i njegovi kriminalni radikalski ešaloni i lojalisti imaju „imunitet“ za svaku korupciju, svaki zločin, svaku pljačku, nasilništvo, svaki prekršaj, i da ne moraju ni za šta da odgovaraju.

Sa članovima Sindikata sudske vlasti, Udruženja tužilaca Srbije, Odbrane struke i Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS, ispred Generalštaba okupili su se brojni građani, oni najuporniji koji ne prihvataju da žive u ovakvom društvu i ovakvoj državi, koje inače gotovo redovno viđam na svim protestima u ovih godinu i po dana.

Ali, trebalo je da takvih ljudi u nedelju bude daleko više, bar sam tako očekivala, jeste da je to dan za odmor i „nirvanu“,ipak, mogli su malo da se odreknu tog komfora, jer je pitanje ovih zakona u ovom trenutku ključ svega, i za ovogodišnje izbore, i za budućnost ove zemlje i naših života.

Kako se profesor Ratko Božović vratio u Srbiju da podrži demonstracije protiv Miloševića

Kako se profesor Ratko Božović vratio u Srbiju da podrži demonstracije protiv Miloševića

Sećam se mog divnog profesora Ratka Božovića, koji bi danas da je živ sigurno bio sa studentima. Često je govorio tokom onih protestnih šetnji 90-tih, a i kasnije, na kojima smo se sretali: Ima mnogo ljudi koji žele da se promeni Miloševićev režim, i koji nisu za takvu državu i društvo. Isto je pričao i kad su se radikali 2012. vratili na vlast.

„Naši ljudi hoće da neko umesto njih sve uradi, da im promeni režim, napravi društvo sa zakonima i šansama jednakim za sve, društvo solidarnih ljudi, pravednih, dobrih, u kojem će oni i njihove porodice da žive spokojno i normalno. Ali, ili im ne pada napamet da samo oni sami u zajedništvu s drugim ljudima mogu to da urade, ili nisu u stanju da se odreknu svog komfora makar za toliko da dolaze na proteste“.

Zatim sam sinoć pomalo rezignirana otišla na premijeru u Zvezdari, vrlo radoznala šta je Kovačević uradio, u novoj verziji svog antologijskog komada, posle trideset šest godina od praizvedbe „Profesionalca“, koji je sa Danilom Batom Stojkovićem u liku Luke Labana otišao u legendu. Ali, o tome ću pisati sutra, ako uspem da malo „spustim“ ovaj doživljaj.

Ni srpska, ni pravoslavna, ni crkva

Ni srpska, ni pravoslavna, ni crkva

Ponedeljak, 23. februar

Elem, u subotu je u Zvezadara teatru bila nezapamćena gužva. Međutim, tu je centralna „figura“ bio Patrijarh Porfirije, koji je u pratnji jednog sveštenika došao na premijeru, na iznenađenje gotovo svih prisutnih, pošto ga ne srećemo često u pozorištu i na kulturnim manifestacijama, ili bar ne u ovih poslednjih godinu i po dana protesta.

Možda Patrijarh u ovom trenutku ima „odbojnost“ prema kulturi i umetnicima, jer su svi oni, i gotovo kompletna umetnička scena, zajedno sa studentima u „obojenoj revoluciji“, kako on naziva studentske proteste. Studente koji su u „zamahu“ da ruše „divne, vredne, pravedne, moralne i lepo vaspitane radikalske lidere, nasilnike i kriminalce koji brižno čuvaju naš narod i našu državu od velikog zla ovih mladih ljudi“, kako ih Porfirije verovatno vidi.

I možda zbog ovih „vrlina“ vlasti Patrijarh smatra da se studenti slobodno mogu prebijati pendrecima, bejzbol palicama, udaranjem kolima, da se mogu hapsiti, vezivati lisicama za krevete u zatvorskim bolnicama, maltretirati, vređati… Zato što on blagoslovi režimske nasilnike, i širom otvara vrata crkvenih hramova onima koji su razorili Ustav, zakone, institucije, istorijske vrednosti, kulturu, moral…, čitavu državu, i srpskom narodu od devedesetih godina doneli najveću sramotu u njiegovoj istoriji.

Neverovatno da je za 40 godina odnos DB -a prema piscima i umetnicima ostao isti: Premijera „Profesionalca“, kultnog dela Dušana Kovačevića, večeras u Zvezdara teatru

Neverovatno da je za 40 godina odnos DB -a prema piscima i umetnicima ostao isti: Premijera „Profesionalca“, kultnog dela Dušana Kovačevića, večeras u Zvezdara teatru

Volela bih da malo pričam o novom „Profesionalcu“, sa Nenadom Jezdićem u liku Luke Labana, Igorom Đorđevićem koji igra pisca Teodora Teju Kraja, Anom Franić kao sekretaricom Martom, i Duškom Aškovićem koji je tu Jedano sasvim normalan ludak.

Kako je i sam Kovačević izjavio pred premijeru, neverovatno je da je za četrdeset godina, i sa pisanjem na ondašnju vlast, na komunizam, dolasku demokratije i onda odlasku komunizma, do današnjeg dana i pokušaja da se oživi ista priča, malo toga promenilo. Ta smena vlasti nosi sa sobom istu nadu, iste želje i ista razočaranja, smatra Kovačević, a ova predstava je refleks na ono što se danas dešava.

Međutim, kao obična gledateljka, kao neko ko je publika, ja nisam osetila tako snažan i sugestivan refleks na ovu današnjicu, možda i zbog toga što nisam imala dobru koncentraciju, i štio sam bila, poput mnogih u pozorišnoj sali, vrlo iritirana prisustvom Porfirija. Jer, za Patrijarha je mladost ove zemlje koja više od godinu dana traži pravdu, verovatno neprijatna.

U to bi nas mogla uveriti činjenica što su, samo tokom ovog meseca zbog podrške studentima i javnog izražavanja stavova koji se kose sa “režimskim kanonima”, teolog Blagoje Pantelić i sveštenik Vukašin Milićević isključeni su iz SPC. I oni nisu jedini: na Porfirijevoj „crnoj listi“ kako se može saznati, su i mitropolit Justin i vladika Maksim, i drugi sveštenici.

Da citiram sjajnog Milana St. Protića: „Ko ste vi, gospodo uzurpatori Srpske pravoslavne crkve da iz nje bilo kog vernika izbacujete? Ko vam je to pravo dao?… Vi bezbožnici što ste iz pomrčine proistekli. Vi, što ovaj beslovesan narod obmanjujete crkvenim obredima bez sadržaja i bez smisla. Vi koji ste umislili da je na vama da primate i isključujete iz ove naše crkve narodne…“.

Ne bi se reklo da se Porfirije baš lepo proveo na premijeri u Zvezdari – osim najužeg kruga, domaćina Dušana Kovačevića i još nekoliko gostiju, brojni umetnici su mu okretali leđa.

Valjda je zbog toga i izveo jedno lukavstvo – naša divna starija glumica nije bila na predstavi, ali je došla kasnije, tokom malog koktela, samo da čestita Kovačeviću. Porfirije, koji nije sedeo do njega nego s druge strane stola, ustao je da je pozdravi, iako je bilo očigledno da je ona u žurbi i da je već krenula da izađe…

Božo Prelević za Danas: Goran Marković je „pokazna vežba“ za zlo, gadan progon i linč koji nam tek slede

Božo Prelević za Danas: Goran Marković je „pokazna vežba“ za zlo, gadan progon i linč koji nam tek slede

Poslednja dva dana nekako su mi posebno teška i mučna – pričala sam sa Goranom Markovićem o tome kako gadni radikalski napadi na njega ne prestaju, samo postaju još strašniji, beskrupulozniji,  prostačkiji.

– Ne mogu da verujem da su sada napali moju majku – rekao mi je je, i u toj jednoj jedinoj rečenci u njegovom glasu prepoznala sam zaprepašćenost, jezu, gađenje.

Već dva dana ne mogu da zaboravim taj Goranov glas, nikada ga do sada nisam čula, a već dugo sarađujem s njim i ponekad se čujemo i kao prijatelji. Pokušavam da zamislim kako se seća, a ja zamišljam moju majku. Ponovo mi se vraća ona ogromna tuga za njom, koja me tako često iznenadi, zatekne, savlada, kao da dobijem neki neočekivani udarac u grudi koji može da mi zaustavi dah.

Moja majka je kao dete, i njena porodica, tokom rata nosila „žutu traku“. Porodična kuća njenih roditelja u centru Kragujevca, u Gundulićevoj ulici, bila je označena. Gestapo od koga je ovaj grad najviše stradao, upadao im je noću po kućama, odvodio u logore, ubijao, maltretirao, prebijao, čak i decu.

Mojoj majci, inače prelepoj, i po fizionomiji sličnoj Oliveri Marković, zauvek je ostao ožiljak na glavi od gestapovske čizme, i njen najveći strah, ponekad mi se činilo opsesivni, bio je da bi „žute trake“ opet mogle da se vrate.

Kad je počeo raspad Jugoslavije, i kad su se pojavili Milošević i združena „crno – crvena“ radikalska koalicija, moja majka je nekako najednom utihnula… Slutim, i celom dušom osećam da „sa onog sveta“ prati ovo što nam se dešava. I znam koliko je beskrajno zabrinuta i nesrećna….

Radmila Stanković: Nagrada „Tanja Petrović“ me uverava da sam dobro radila, i da ću raditi, i da ćemo raditi, uprkos pretnjama N1, Novoj S, vašem Danasu, mom Radaru

Radmila Stanković: Nagrada „Tanja Petrović“ me uverava da sam dobro radila, i da ću raditi, i da ćemo raditi, uprkos pretnjama N1, Novoj S, vašem Danasu, mom Radaru

Četvrtak, 26. februar

Pregledam po garderoberu šta bih mogla da obučem u subotu, na dodeli nagrade Fonda „Tanja Petrović“ Radi Stanković. Mnogo me toga veže i za Tanju i za Radu, ali ono što je u toj našoj međusobnoj bliskosti možda ključno nije profesija.

Tanja Petrović i ja delile smo neke bolničke dane i iskustva na istoj klinici, onu zaprepašćenost „otkud mi uopšte ovde, mora da je neka greška“, isti strah i istu borbu i želju da pobedimo.

Sećam se jedne večeri u Budvi kad smo „pregrmele“ sve terapije, Sonja Vukićević i njen brat, divni profesor filozofije u Hajdelbergu Vlada Vukićević, inače verovatno najduhovitiji ljudi koje sam srela u životu, imali su „performans“ u kultnom kafiću „Sidro“ u Starom gradu, koji se nalazio tačno ispod prozora spavaće sobe u kući Radeta Markovića.

Tanja je bila potpuno ozarena, rekla je da ne pamti da se toliko smejala u poslednjih godinu i po dana. A onda me je sasvim tihim glasom, gotovo šapatom, bojažljivo pitala: „Jel sad to sa nama sve OK, jel ostajemo žive i zdrave“? Naravno, odgovorila sam, uopšte ne sumnjaj u to….

Rada Stanković, naša koleginica i drugarica prevalila je istu bolest, na istoj klinici, ista pitanja, iste strahove, nedoumice i uznemirenost, ali desetak godina posle nas.

Tanja Petrović je, naravno, i dalje živa. „Biće“ sa nama i svojim prijateljima u subotu, u Galeriji Novembar, na dodeli nagrade koja nosi njeno ime…..

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 27.02.2026. 08:21 Forbes Srbija: Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja

Forbes Srbija: Američka kompanija zaplenila pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja

Ekonomija • 27.02.2026. 08:26 Poljoprivrednici: Ako u toku dana ne dobijemo poziv za sastanak iz Vlade Srbije radikalizujemo proteste

Poljoprivrednici: Ako u toku dana ne dobijemo poziv za sastanak iz Vlade Srbije radikalizujemo proteste

Politika • 27.02.2026. 22:20 Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

Svet • 28.02.2026. 19:20 UŽIVO Izrael i SAD napali Iran: Poginulo više od 200 osoba, Tramp pozvao Irance da preuzmu vlast, UN zakazale hitan sastanak (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Izrael i SAD napali Iran: Poginulo više od 200 osoba, Tramp pozvao Irance da preuzmu vlast, UN zakazale hitan sastanak (FOTO, VIDEO)

Ekonomija • 27.02.2026. 11:01 U ponedeljak javni poziv za podsticaje po hektaru: Obavezno pravdanje novca računima za repromaterijal

U ponedeljak javni poziv za podsticaje po hektaru: Obavezno pravdanje novca računima za repromaterijal

© Danas