Mislim da su ti pokušaji ućutkivanja danas besmisleni. Taj balon je odavno pukao. U poslednjih pola godine stvari su se ogolile do te mere da zastrašivanje vlasti više ne funkcioniše. Sećam se snimka one devojke koju je policija hapsila jer je gađala nekog funkcionera jajima, a ona se, dok je sprovode, smeje i maše okupljenima koji joj aplaudiraju. Taj osmeh me je podsetio na legendarnu fotografiju Ljuba Čupića pred pogubljenje, s lisicama na rukama i osmehom na licu – kaže za Danas reditelj Nikola Ležaić.

Njegov novi film, drugi u karijeri, „Kako je ovde tako zeleno?“ doživeće svetsku premijeru 7. jula na 59. Festivalu u Karlovim Varima, a nekoliko večeri kasnije naći će se pred publikom 72. Pulskog festivala, u trci za ovogodišnju Zlatnu arenu u takmičarskom programu Manjinske koprodukcije.

U trci za Zlatnu arenu Žilnik, Nikola Ležaić, Vuk Ršumović, Nemanja Ćeranić: Četiri domaća filma u takmičarskom programu 72. Pule

Podsećanja radi, Ležaićev debitantski film „Tilva Roš“ ubraja se među najuspešnijim ostvarenjima naše kinematografije u protekle dve decenije i više – 2010. bio je nominovani za nagradu Evropske filmske akademije iliti evropski Oskar, na oko četrdeset svetskih i ovdašnjih festivala osvojio je više od dvadeset nagrada, među kojima je i Srce Sarajeva za najbolji film na 16. Sarajevo Film Festivalu (koja „vuče“ i novčanu nagradu Saveta Evrope u iznosu od 25 hiljada evra). Na SFF tada je nagrađen i naturščik, skejtbord iz Bora Marko Todorović, koji je za ulogu u „Tilva Rošu“ osvojio Nagradu Srce Sarajeva za najboljeg glumca.

Nikola Ležaić je i vanredni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a u razgovor za naš list govori o novom filmu i zbog čega se raduje njegovoj premijeri na Pulskom festivalu, prolaznosti, sećanju, distorzija sećanja kao teritoriji koju voli da istražuje, studentima u blokadi koji su uspeli da otključaju savest ovog naroda, besmislenim i opskurnim pokušajima vlasti da ućutka umetnike…

Kako doživljavate start filma „Kako je ovde tako zeleno?“, koji će uskoro doživeti i svetsku i regionalnu premijeru?

– Iskreno, samo mi je drago što se napokon dešava. Kao kad trčite maraton: nema euforije na cilju jer ste već toliko iscrpljeni da vam je samo drago što ste izdržali. Za ovakav, krajnje ličan film, prisustvo na stranim festivalima je znak da on komunicira ne samo van moje glave, već i sa ljudima koji govore druge jezike i dolaze iz drugačijih konteksta. To mi mnogo znači.

„Kako je ovde tako zeleno?“ je vaš drugi igrani film, posle velikog uspeha debitantskog ostvarenja „Tilva Roš“. U međuvremenu, producirali ste film „Neposlušni“ Mine Đukić, i režirali muzičke spotove i reklamne filmove. Kakve su prilike u našoj kinematografiji ako od prvog do drugog filma jednog visoko nagrađivanog reditelja na početku karijere protekne čitavih petnaest godina?

– Pauza je rezultat više stvari. Hteo sam da se drugim filmom odmaknem od privatnih priča, pa sam osam godina posvetio preambicioznom donkihotovskom projektu čiju finansijsku konstrukciju nikako nismo mogli da zatvorimo. Na kraju sam morao da ga stavim u fijoku. Nisam tip koji može........

© Danas