Naš državni simbol je dvoglavi orao. Dva pogleda, dva krila, dve snage – jedno telo. Vazda bilo… Danas, međutim, svedočimo kako jedna glava premlaćuje drugu. Kako kandža ne štiti, već pomahnitalo udara po sopstvenom štitu – sve do pucanja. I to nije metafora. To je Srbija 2025. godine.

Kao pokret čija je vizija društva zasnovana na pravdi, kulturi, miru, obrazovanju i zdravim društvenim vrednostima, ne možemo stajati po strani i ćutati na nasilje koje se sprovodi nad građanima naše zemlje. Svaki napad na narod jasno i odlučno osuđujemo, odakle god on dolazio. Jednako osuđujemo i narativ koji ovih dana pada ispod svakog civilizacijskog nivoa.

Međutim, ne smemo zatvarati oči pred uzrocima. Iako se bezrezervno zalažemo za mir, ne možemo da ne razumemo frustraciju, očaj i bes naroda koji već 13 godina, na sve moguće načine pokušava da se izbori za pravedan sistem koji bi njegovim porodicama omogućio normalan i dostojanstven život. Sistem u kojem se ne živi od mrvica sa stola, sistem u kojem se ne kleči za pravdu, već stoji uspravno. Sistem u kojem institucije služe građanima, a ne jednoj partiji i jednom čoveku.

Zato danas gledamo ono što smo davno predvideli – narod doveden do ivice pucanja.

Pozivali smo nosioce vlasti da čuju glas naroda, da prepoznaju znakove i pokažu minimum razuma kako bi se izbegli nemiri. Međutim, vlast je, umesto suočavanja s odgovornošću i priznavanja potpunog kraha sistema ogoljenog padom nadstrešnice, izabrala borbu protiv sopstvenog naroda.

Da li deca u Srbiji imaju podjednaka prava?: Peticija Kulturne revolucije iz Kragujevca za naknadu troškova kupovine udžbenika

Napadnut je obrazovni sistem, ugrožena egzistencija prosvetnih radnika, đaci i studenti su postali meta. Neistomišljenici su izloženi otkazima, a ljudi u uniformama, koje više ne možemo nazvati policijom, sve češće deluju rame uz........

© Danas