Književnica Mirjana Đurđević u autorskom tekstu osvrnula se na studentsku borbu i uporedila je sa mnogim sličnim situacijama iz prošlosti.

Tekst koji je Mirjana Đurđević napisala za portal Nova.rs prenosimo u nastavku u celosti:

Osvešćivanje nekog ličnog „političkog ja“ je verovatno doživotan i pouzdano nelinearan proces. Jedino što je zajedničko za sva misleća bića jeste da to osvešćivanje uopšte i započinje konkretnom društvenom nepravdom, devijacijom, zločinom… – koji te je lično dotakao.
Za mene, tada već tridesetogodišnju, to je bila VIII sednica CK SKS u septembru 1987, nakon koje smo svedočili jednom divljačkom progonu „neistomišljenika“ Slobodana Miloševića, onog lika koji je nekoliko meseci pre toga Srbima na Kosovu rekao da niko ne sme da ih bije, toliko šmirantski da sam se verovatno i nasmejala. Tada sam prvi put u životu pročitala stenogram neke partijske sednice – objavljen je u „Politici“, onako natur, sa svim greškama, zamuckivanjima, lupetanjima, ovaj-onaj uzrečicama, bednim ulizivanjima šmirantu iz prethodne rečenice… Prvi politički udar u pleksus – gde mi to živimo, kakvi ljudi vode našu zemlju, otkud oni takvi tu na tom bogzna kako važnom skupu? (Očito su tu bili i od ranije, nije me se ticalo.) Od tada pratim sve, moje „političko ja“ je vremenom sticalo neke obrise u skladu s karakterom, pleksus mi je donekle očvrsnuo, ali i udarci su sve jači. Mrtva trka.

Studenti podigli Srbiju na noge

Ovoliki uvod samo da bih stigla do studenata koji su podigli Srbiju na noge, i pokušala makar u svojoj glavi da povežem međugeneracijske konce između nas, koji svako malo pucaju pa se već sutradan krpe čistom ljubavlju. Što jeste nestvarno lepo, ali bi i malo više........

© Danas