Nije sve krenulo 2012, kako to voli ovde pomodarski da se trabunja, ali se jeste u potpunosti uobličilo. Mnogo pre pada nadstrešnice u Novom Sadu i usmrćenja šesnaestoro ljudi i mnogo pre ovih svih zlodela naprednjačkih mufljuza, bio je zločin u Topčideru.

Naime, prošla je 21 godina otkako je 5. oktobra 2004. pod sumnjivim okolnostima dvojica mladih gardista Vojske Srbije i Crne Gore izgubilo život (čitaj: mučki ubijeni). Prema zvaničnoj vojnoj istrazi, Dražen Milovanović je navodno pucao u Dragana Jakovljevića, a potom sebi oduzeo život, dok je nezavisna istraga, ipak, utvrdila da je postojala treća osoba koja je to učinila.

Međutim, na taj slučaj je pala senka, više od dve decenije država ćuti; za njihove organe je tu sve jasno, nema potrebe za daljim detaljisanjem; tadašnja vlast koja se manifestovala kroz nekakvu renesansnu demokratiju bila je sigurna luka za ratne zločince iz Miloševićeve ere. Jedino „Žene u crnom“ i pokoji novinar poput preminulog Bojana Tončića nisu davali mira zločinačkim strukturama i onima koji su pošto-poto hteli da se taj slučaj u potpunosti zaboravi.

I dan-danas „Žene u crnom“ stoje zajedno sa roditeljima ispred te kasarne u nadi da će se jednog dana istina saznati.
Bojan........

© Danas