Srbija je odavno izgubila svaki smisao. I to je činjenica. Ovo što se trenutno dešava na ulicama naše prelepe katastrofe od domovine, samo su poslednji napori da se u devedesetom minutu izjednači, pa da idemo na produžetke. Studenti i studentkinje doslovno krv daju za našu borbu protiv sila Hada, koja, brat bratu, traje više od trideset godina.

Dežurni moralisti i svakojake cepidlake iz kruga dvojke, naravno, po ćoškovima interneta laprdaju o tome kako ne možemo tek tako da sve promenimo, bogo moj, i da se ne nadamo da će preko noći da stigne neka nova demokratija.

Ako pitate autora ovog napisa, on se uopće ne nada da će ovde biti ikada bolje u nekom suštinskom smislu. Četrdeset godina se već radi na opakoj reviziji istorije, sprovodi se kontinuirani kulturocid nad svime što ne spada pod svesrpsku liniju, kleronacionalistička indoktrinacija u školstvu je toliko jaka, da će nam biti potrebno duplo ovoliko da to sve dekonstruišemo i razmontiramo, ukoliko se ikada ukaže prilika.

No, hajde da se vratimo u realnost, dakle, studente i studentkinje gaze, tuku, prate, ponižavaju, ucenjuju, dehumanizuju, progone i pokušavaju da ubiju po ulicama naše divne SNSrbije. Protiv njih se udružilo i kuso & repato, pa bljuje........

© Danas