Sveska i ja smo tim. U svesci – ili možda bolje zvuči: notesu? – hvatam beleške, poput zelenaša pišem dugove, podsetnike i radne obaveze čije potom precrtavanje vodi malom osećaju zadovoljstva.

Ovaj mi je notes svedok da u rubrici „kolumna“ kao ideju odavno imam „besmisao jurenja po ulicama“ te sam ideji mislio da pristupim. No onda je bivšem prvom među nama poturilo mikrofon, što nije novost, pa je on pomenuo mene po imenu, što jeste novost.

„Ja sam mislio da je taj Rujević pametan momak“, rekao je doskora prvi među nama. Tu se slažemo – i ja sam za sebe mislio da sam pametan momak. Onda je dodao: „Zanimljivo kako dođe trenutak da svako svoje lice pokaže.“

Vučića je pitalo o tvitu u kojem pominjem belodanu krađu glasova i izvesno „jahanje“, ali strpljenja molim, ova kolumna biće kao teretni voz u kojem je svaki vagon za sebe, ali ipak su svi povezani i idu u istom pravcu.

Na uvid dajem kroki nenapisane kolumne. Od „jurenja po ulicama“, na šta kopirajt polaže Jovo Bakić, mogao je ispasti poziv na „narodni odisaj“, što bi rekla Studio Barbara „linč, silovanje, nasilje“, jer profesor Bakić išao je u fine detalje, sve do stila plivanja kojim bi naprednjaci, objekti jurenja, pokušavali da preplivaju Dunav.

U nenapisanoj kolumni bih obesmislio postizborno jurenje po ulicama, prvo jer „u svoje ruke“ retko kada se „uzme pravda“, a lako se uzme nepravda. Drugo jer Srbiji trebaju zakoni, a ne stihija. I zaboga treće, jer ko je trpeo šikanu predugo, na radnome mestu, od lokalnih kabadahija sa pravom prve bračne noći ili tzv. institucija, nije baš nešto hrabar ako krene u poteru tek kad „njegovi“ pobede.

Kolumna bi se završila pohvalama Bakiću koji je, evo, i u intervjuu........

© Danas