Ova kolumna se zove „Osmi oktobar“ zato što se objavljuje osmog oktobra. Da izlazi dan ranije, zvala bi se „Sedmi oktobar“.

Prema opštem uverenju, ti datumi ne postoje jer nikad nije svanuo Šesti oktobar, pa onda nisu mogli ni naredni dani da svanu.
Kolumna nastaje uz izvestan rizik da čitaoca neće zanimati jer je već predojen napisima i pričama o godišnjici Petog oktobra, ali nastaje i iz izvesne pol-pozicije uz naknadnu pamet pošto je autor video većinu smatranja povodom godišnjice pa prema njima može da se odnosi.

Pre osam godina sam u jednom tekstu prognozirao da treba „još samo malo, i Peti oktobar biće tek varljivo sećanje na dan kada su neki ludaci palili Skupštinu i rušili državu“. Sad smo tu. Prema režimskoj čaršiji, bila je to pionirska „obojena revolucija“, sve naručeno, sve režirano, a narod zaveden!

Uz izdvojeno mišljenje izvesnog marketinškog stručnjaka, koji je svoj navodni propagandni genij nekad unovčavao uz Borisa Tadića, a sada to radi iz rektalnih dubina današnjeg vlastodršca. Prema tom marketinškom stručnjaku, Peti oktobar je ipak većma počivao na nezadovoljstvu naroda, njegove tekovine žive i danas ih brani jedino Aleksandar Vučić dok se protiv njega buni privilegovana klasa u pokušaju da izvede antipetooktobarsku revoluciju!

U opozicionoj čaršiji pak i dalje se nariče nad nesvanulim Šestim oktobrom, a taj datum pišem velikim slovom jer je poput........

© Danas