Zapadni Balkan privlači investicije i beleži ekonomski rast, ali se razlika u odnosu na razvijene evropske ekonomije smanjuje presporo. Ključni izazov više nije samo kako privući kapital, već kako ga pretvoriti u produktivnost, domaće kompanije i bolje plaćena radna mesta.

Postoji broj koji bi trebalo da bude važniji od većine političkih obećanja o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana: 43 odsto.

Toliko je, prema podacima OECD-a za 2025. godinu, iznosio prosečni BDP po stanovniku regiona u odnosu na prosek Evropske unije. Dve decenije ranije, 2003. godine, bio je na nivou od 27 odsto. Region je, dakle, napredovao. Problem je što se razlika i dalje sporo smanjuje.

Državni kapitalizam sa elementima oligarhije: Teško je popraviti institucije, jer time elita gubi

Državni kapitalizam sa elementima oligarhije: Teško je popraviti institucije, jer time elita gubi

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) upozorila je da bi, ako se nastavi dosadašnji tempo približavanja, ekonomijama Zapadnog Balkana moglo biti potrebno 70 godina ili više da dostignu životni standard EU. To nije neizbežna prognoza, već upozorenje na cenu sporog približavanja.

Ova dva podatka otvaraju važnije pitanje od toga koliko će region rasti naredne godine: zašto ekonomski napredak ne donosi brže približavanje razvijenijim evropskim ekonomijama?

Odgovor se ne nalazi samo u obimu investicija, članstvu u Evropskoj uniji ili kvalitetu institucija. Nalazi se i u tome šta privreda proizvodi, koliko efikasno koristi kapital i koliko domaćih kompanija uspeva da postane konkurentno na međunarodnom tržištu.

Investicije su početak, a ne rezultat

Srbija je dobar primer zašto se razvoj ne može meriti samo prilivom kapitala.

Prema izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, strane direktne investicije u 2024. dostigle su 4,6 milijardi eura, odnosno 5,6% BDP-a. To je značajan priliv za ekonomiju veličine Srbije.

Ipak, sama visina investicija ne govori koliko će one dugoročno promeniti strukturu privrede.

Strana kompanija može otvoriti fabriku, zaposliti veliki broj ljudi i povećati izvoz. To je konkretna ekonomska korist. Ali dugoročni efekat zavisi i od toga da li domaći dobavljači ulaze u njen lanac snabdevanja, da li zaposleni stiču složenije veštine i da li se u zemlji razvijaju inženjering, istraživanje, dizajn i druge aktivnosti sa većom dodatom vrednošću.

U zamci srednje razvijenosti: Zašto Srbija i dalje tapka u mestu?

U zamci srednje razvijenosti: Zašto Srbija i dalje tapka u mestu?

Drugim rečima, nije dovoljno da investicija stigne. Važno je šta ostaje u ekonomiji nakon što se proizvodnja uspostavi.

Ako se konkurentnost pretežno zasniva na nižim troškovima rada i državnim podsticajima, postoji rizik da zemlja ostane lokacija za proizvodnju, umjesto da postane mesto na kojem nastaju tehnologija, proizvodi i poslovni modeli veće vrednosti.

To ne znači da su strane investicije pogrešan razvojni put. Za ekonomije koje nemaju dovoljno domaćeg kapitala, one mogu biti presudne. Međutim, njihov puni potencijal ostvaruje se tek kada podstiču širi razvoj privrede.

Šta Poljska i Rumunija mogu pokazati regionu

Poljska i Rumunija korisni su primeri jer pokazuju da približavanje razvijenijim ekonomijama može biti brže od onoga što je Zapadni Balkan........

© Danas