Jajara srp. – (sitni lopov, bitanga, čovek bez morala, najgori ološ. U stara vremena takvi su krali jaja ispod kokošaka jer nisu imali hrabrosti da ukradu nešto veće).

Država koju preuzmu jajare organizovana je na piramidalnom sistemu. Na najvišem delu piramide nalazi se najveća od svih jajara, takozvana vrhovna jajara ili jajarčina. Ispod njega su velike jajare koje, sa dozvolom vrhovnog vođe, skupljaju kajmak od koga najveći deo ide njemu, mada im on velikodušno dozvoljava da se dobro omaste.

U sredini se nalaze obične jajare bez prava da učestvuju u velikim poslovima, ali nalaze interes u „kombinacijama“ gde se ugrađuju i stvaraju korist za sebe. Na dnu ove strukture su male, obične, jajare kojih je najviše i na njima počiva temelj piramide. Male jajare, to jest najprostiji, sitni ološ se zadovoljava mrvicama i, za uzvrat, svojim glasovima na izborima obezbeđuju opstanak sistema.

Šema i struktura uređenja ovakvog društva su prilično jednostavni i, nažalost, efikasni. Ali, tema ovog teksta nije analiza organizacije jajara, već pitanje koje postavlja svaki normalan čovek: Kako smo, uopšte, došli u situaciju da na vlast u ovoj zemlji dođe najgori ološ i zašto smo dozvolili da nas nadvladaju i pojedu obične jajare.

Društva retko propadaju naglo i spektakularno. Mnogo češće se urušavaju tiho, kroz postepene promene koje na prvi pogled deluju bezazleno, ali dugoročno razaraju samu osnovu zajednice. Proces u kome najgori i najnemoralniji preuzimaju ključne poluge vlasti nije plod slučajnosti niti iznenadne krize, već posledica sistematskog i višeslojnog razaranja vrednosti i institucija. Taj proces ima svoju unutrašnju logiku i može se razumeti kroz nekoliko međusobno povezanih koraka.

Prvi korak je uništavanje kriterijuma vrednosti. U zdravom društvu postoje relativno jasni standardi po kojima se meri šta je dobro, a šta loše, šta je uspeh, a šta neuspeh, šta je čestitost, a šta pokvarenost. Kada ti kriterijumi počnu da se relativizuju, društvo ulazi u zonu opasne konfuzije.

Umesto da se vrednuju rad, znanje i poštenje, u prvi plan dolaze površni utisci, lojalnost i interes. Mediji, institucije i javni diskurs počinju da izjednačavaju neuporedivo, da banalizuju ozbiljno i da uzdižu beznačajno. Vremenom, ljudi gube sposobnost da jasno razlikuju kvalitet od kiča, istinu od manipulacije. Kada nestane zajednički sistem vrednosti, otvara se prostor za manipulaciju, jer oni koji imaju moć mogu da nameću sopstvene kriterijume kao opštevažeće.

Na takvu osnovu nadovezuje se negativna selekcija kadrova. U sistemu u kome kriterijumi više nisu stabilni, napredovanje prestaje da zavisi od sposobnosti i integriteta. Umesto najboljih, biraju se najposlušniji. Umesto najstručnijih, napreduju najlojalniji. Takav sistem prirodno odbacuje ljude koji imaju znanje i samostalnost, jer oni predstavljaju potencijalnu pretnju. S druge strane, nagrađuje one koji su spremni da bez pogovora izvršavaju naloge, čak i kada su oni očigledno pogrešni ili štetni. Tako se stvara hijerarhija u kojoj se na vrhu nalaze oni koji nisu nužno sposobni da vode, ali su izuzetno vešti u održavanju sopstvene pozicije. Negativna selekcija vremenom proizvodi strukturu u kojoj mediokritet postaje norma, a izvrsnost izuzetak.

Ovo je spisak ljudi koji su podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“: Među njima Dragan Stojković Piksi, Nikola Jokić, Nikola Pejaković…

Ovo je spisak ljudi koji su podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“: Među njima Dragan Stojković Piksi, Nikola Jokić, Nikola Pejaković…

Treći mehanizam je diskreditacija čestitih ljudi. U sistemu zasnovanom na narušenim vrednostima i negativnoj selekciji, čestiti i kompetentni pojedinci postaju smetnja. Oni svojim postojanjem podsećaju da je moguće drugačije, što ugrožava one koji su profitirali od izopačenog poretka. Zato se protiv njih pokreću raznovrsni oblici pritiska: od suptilnog ismevanja i marginalizacije do otvorenih kampanja blaćenja.

NJihovi uspesi se umanjuju, njihove greške uvećavaju, a njihove namere dovode u pitanje. Cilj nije samo njihovo uklanjanje, već i stvaranje atmosfere u kojoj se poštenje doživljava kao naivnost, a integritet kao prepreka uspehu. Kada se čestitost počne kažnjavati, a ne nagrađivati, mnogi se povlače ili pristaju na kompromis.

U takvom okruženju strah postaje ključni mehanizam upravljanja. Strah ne mora biti uvek otvoren i brutalan; često je suptilan i raspršen kroz svakodnevne situacije. Pretnja gubitkom posla, društvene izolacije ili profesionalne diskreditacije dovoljna je da mnoge natera na ćutanje. Ljudi počinju da izbegavaju konflikte, da ne iznose svoje mišljenje i da se prilagođavaju čak i kada se ne slažu. Vremenom se razvija kultura autocenzure, u kojoj pojedinci sami ograničavaju svoje ponašanje iz predostrožnosti. Takav strah razara poverenje među ljudima i onemogućava kolektivnu akciju, jer svako počinje da sumnja u svakoga.

Paralelno sa tim odvija se normalizacija nemorala. Ono što je nekada izazivalo zgražavanje postaje svakodnevica. Nestalo je kućno vaspitanje, osnovna pravila komunikacije među ljudima otišla su u prošlost. Persiranje je odbačeno kao suvišno. Svi su na „ti“ i svi su na „brate“. I ono najvažnije: Nestao je stid. Nema ga.

Više nije sramota biti lažov, lopov i prevarant. Naprotiv. Korupcija se opravdava kao „nužan deo sistema“, laž kao „sposobnost snalaženja“, a zloupotreba moći kao „realnost koju treba prihvatiti“. Granice prihvatljivog pomeraju se postepeno, gotovo neprimetno. LJudi se navikavaju na male devijacije, koje vremenom postaju velike. Kada se nemoral ponavlja dovoljno dugo, on prestaje da bude izuzetak i postaje pravilo. U takvom okruženju, čak i oni koji su svesni problema počinju da ga doživljavaju kao neizbežan.

Na kraju, ključnu ulogu igra pasivnost građana. Umor od nepravde, osećaj nemoći i gubitak vere u promenu dovode do povlačenja iz javnog života. Ljudi se okreću svojim privatnim problemima, stvaraju „svoj mali svet“ u kome se kreću pokušavajući da obezbede lični opstanak u nestabilnom okruženju. Javna sfera ostaje bez aktivnih i odgovornih pojedinaca, što dodatno olakšava dominaciju onih koji su već na vlasti. Ali pasivnost nije neutralna, ona je faktor koji stabilizuje nakaradni sistem. Bez otpora, čak i najnepravedniji poredak može dugo da opstane.

Vučić „jednu ciglu prodaje više puta“ ali mu „rok upotrebe polako ističe“: Ponoš na kafi i ćaskanju sa Kragujevčanima

Vučić „jednu ciglu prodaje više puta“ ali mu „rok upotrebe polako ističe“: Ponoš na kafi i ćaskanju sa Kragujevčanima

Kada se svi ovi procesi spoje, društvo ulazi u stanje u kome najgori i najnemoralniji ne samo da dolaze na vrh, već tamo i ostaju. Sistem postaje zatvoren i samoodrživ, jer proizvodi upravo one kadrove koji mu odgovaraju. Izlaz iz takvog stanja zahteva mnogo više od pojedinačnih promena.

Potrebno je obnoviti kriterijume vrednosti, zaustaviti negativnu selekciju, zaštititi čestite ljude, razbiti atmosferu straha, ponovo uspostaviti granice morala i, možda najvažnije, probuditi aktivno učešće građana. Bez toga, proces se nastavlja, a društvo nastavlja da tone u sopstvenu deformaciju, sve dublje i sve tiše.

Bez aktivnog i odlučnog otpora ovakvom uređenju, uspravljanju kičme i oslobađanju od straha, nema ni nade da će se bilo šta promeniti. Međutim, postoji realna bojazan da li ovom društvu ipak ima leka, ili smo odavno krenuli na put bez povratka. Taj strah se može opravdati žalosnom činjenicom da se većina ljudi u ovoj zemlji zbog manje ili veće koristi svrstala među jajare.

Autor je novinar i pisac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_75749075",{"video":"2553993","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 08.04.2026. 11:29 Povlači se proizvod iz Lidla: Može negativno uticati na zdravlje, potrošači ga mogu vratiti i bez računa

Povlači se proizvod iz Lidla: Može negativno uticati na zdravlje, potrošači ga mogu vratiti i bez računa

Društvo • 08.04.2026. 11:12 Direktorima škola stigao dopis Ministarstva prosvete: Ovo su novine koje se spremaju

Direktorima škola stigao dopis Ministarstva prosvete: Ovo su novine koje se spremaju

Politika • 09.04.2026. 08:14 Oglasio se Stejt department o izjavi Vljose Osmani: Traži li Tramp osnivanje ZSO?

Oglasio se Stejt department o izjavi Vljose Osmani: Traži li Tramp osnivanje ZSO?

Sport • 08.04.2026. 12:23 Preminuo Duško Vujošević

Preminuo Duško Vujošević

Život • 08.04.2026. 12:59 Kremasta čokoladna fantazija: Kinder bueno torta koja osvaja na prvi zalogaj

Kremasta čokoladna fantazija: Kinder bueno torta koja osvaja na prvi zalogaj

© Danas