Da se razumemo, nije se nama u Novom Sadu 1. novembra 2024. u 11.52 srušila samo jedna nadstrešnica – nama se urušila država! I nije se ispred Železničke stanice u Novom Sadu dogodio nikakav „incident“, „tragedija“ ili „nezgoda“, kako bestidno relativizuju režimski mediji – DOGODILA SU SE UBISTVA! SVIREPA! VIŠESTRUKA! JEZIVA UBISTVA!

Šesnaestoro ljudi koji su se našli ispred nadstrešnice ubila je država – dok je jedinu preživelu (Teodoru M, 24) načinila doživotnim teškim invalidom.

Saru Firić (2018), Valentinu Firić (2014), Milicu Adamović (2008), Nemanju Komara (2007), Vukašina Crnčevića (2006), Anđelu Ruman (2004), Miloša Milosavljevića (2003), Anju Radonjić (2000), Stefana Hrku (1997), Sanju Ćirić Arbutinu (1989), Vaska Sazdovskog (1979), Đorđa Firića (1971), Goranku Racu (1966), Vukašina Rakovića (1955), Milevu Karanović (1948) i Đuru Švonju (1947) ubila je korupcija, ubio ih je nemar, ubilo ih je otaljavanje sopstvenog posla, ubili su ih namešteni tenderi, ubili su ih poslovi koji se dobijaju „preko stranke“, ubila ih je „izgradnja“ radi ugradnje…

Ukratko: ubila ih je država koja je nečijom odlukom (a znamo čijom) to prestala da bude!

Devet meseci od pada nadstrešnice: Pritvor za Momirovića, Vesića i ostale osumnjičene

Ubila ih je „rekonstrukcija“ vođena bez uvida u originalni projekat stanice, bez elaborata o stanju zgrade kao i bez uvida u konstrukcijsko stanje same nadstrešnice.

Ubili su ih jedan uzurpator funkcije predsednika Republike, dva gradonačelnika, najmanje dva (a osnovano se sumnja i tri) ministra kao i jedna predsednica pokrajinske Vlade koji su, otvarajući zgradu, i to u čak dva navrata – pritom bez izvršenog tehničkog prijema i bez upotrebne dozvole – svojim političkim autoritetima GARANTOVALI BEZBEDNOST IZVEDENOG OBJEKTA!

Primera radi, predsednica pokrajinske Vlade je na drugom otvaranju stanice 5. jula 2024. čak izjavila kako je po pitanju bezbednosti i........

© Danas