Prvi put sam u javnosti plakala u decembru 2015. godine. Spoiler alert – iako zvuči kao početak horor priče, sve je osim toga. Ljubitelji horor priča, sumnjam da će čak i vas ovaj tekst razočarati ako odlučite da ga pročitate do kraja. Što se plakanja tiče, ne mogu ništa da vam obećam.

Imala sam 23 godine kada sam prvi put ušla u učionicu u ulozi predavača. Bila sam dobar student, svi ispiti dati u roku, odličan prosek. Mislila sam – posrećilo mi se. Mislila sam da je dovoljno bilo da budem najbolji student (šta god da je to tada značilo, danas više ne znači isto). U toj učionici sam osećala da moj posao ima svrhu. Svakog dana sam je jasno videla u učenicima.

Jednog od tih dana, u decembru 2015. godine, dok sam radila kao zamena u jednoj školi, po prvi put sam plakala u javnosti. Rasplakali su me đaci. Rasplakala su me deca koju sam zavolela dovoljno da nepovratno poverujem da su generacije koje dolaze bolje od nas. Bili su radoznali, spremni da guglaju do besvesti ako im je bitno da nešto saznaju (ili da dokažu da su u pravu), rasuti u mislima i željama, uporni, isključivi i nežni. Bili su sve ono što mladi ljudi jesu – fascinantan skup kontradiktornosti.

U vreme novogodišnjih praznika te godine, uključili su me u svoju malu tradiciju razmene poklona jer su me računali kao svoju. Pismo koje sam dobila tumačilo je moj karakter bolje nego što to danas radi TikTok algoritam. U samo tri meseca, svi moji pokušaji distanciranosti i cinizma pali su pred tom decom koja su prepoznala moj potencijal za dobrotu i iz mene uspešno izvlačila najlepše osobine. Uz pismo sam dobila i „Belu grivu“. Mora da sam u nekom trenutku rekla kako je nikad nisam pročitala, kako bih objasnila da nije sramota ne pročitati baš svu lektiru, a onda zaboravila na to. Ali oni nisu. Želeli su da podelimo i tu emociju.

Prvi put sam se rasplakala pred svima, a da nije bilo od tuge. Raspala sam se od emocija kada sam primila poklon od svojih đaka. I nikome nije bilo neprijatno. Kao na komandu, svi su se skupili oko mene i zagrlili me. Plakala sam slobodno. Plakala sam kao osoba koja se više ne stidi nežnosti.

Vučić za protest srednjoškolaca optužio nastavnike: Ko ste, bre, vi da vodite bilo čije dete na ulicu?

Sada,........

© Danas