Američki stručnjak za genocid Gregori Stenton je poznat po opisu deset faza genocida: od „klasifikacije“ – podele društva na „nas“ i „njih“ – do „istrebljenja“ kao devete i „poricanja“ kao konačne, desete faze. On tvrdi da je krivično gonjenje od strane međunarodnih ili nacionalnih sudova najbolji odgovor na poricanje. Ali, onda važi i obrnuto: najefikasnije poricanje može doći u obliku oslobađajućih sudskih presuda.

Sprečavanje delovanja sudova takođe može poslužiti poricanju, kao što vidimo na primeru odbacivanja nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda nad Izraelom i Palestinom u čemu prednjače SAD i neke od vodećih država EU. Ipak, to ne sprečava globalnu javnost da osudi zločine u Gazi, ali protok vremena može potisnuti tu osudu iz sećanja. Istorija nas uči da nove tragedije zamenjuju stare, a sećanje na stare bledi. Zaborav je konačni trijumf poricanja genocida. „Najuspešniji“ genocidi su često oni za koje nikada niste čuli.

Ali, šta ako najefikasniji oblik poricanja nije zaborav već – proslava? Šta ako se genocid obeležava kao nacionalni praznik, muzičkim koncertima kojima prisustvuje pola miliona ljudi? Ako tačna izreka da je najlakše sakriti ono što se postavi na vidno mesto, onda se i zločin može sakriti proslavom. Jer ko bi slavio zločin? Sigurno ne pripadnici takozvane „judeo-hrišćanske“ civilizacije – članica Evropske unije i NATO-a. To je za većinu ljudi na Zapadu nemoguće, pa onda i ne mogu verovati da se upravo to i dešava svakog 5. avgusta.

Da bi se razumelo kako je genocid nad Srbima u Hrvatskoj prikriven, etničko čišćenje iz 1995. godine se mora posmatrati ne kao izolovani događaj, već kao pretposlednja epizoda mnogo duže, genocidne priče. Kako izraelska organizacija za ljudska prava B’Celem primećuje, „genocid je obično rezultat postepenog razvoja, ponekad tokom mnogo godina.“

Većina ljudi zamišlja genocid kao iznenadnu, koncentrisanu erupciju masovnog nasilja koja traje danima, najduže par godina. Ali, dugotrajno, neujednačeno nasilje – koje traje decenijama ili čak vekovima – takođe može predstavljati genocid ako svaka epizoda odražava istu nameru: uništenje određene grupe. Genocid nad autohtonim narodima u evropskim kolonijama trajali su vekovima. Genocid nad Jermenima i u Istočnom Timoru, na primer, odvijali su se decenijama.

Životi tri osobe ilustruju dugo trajanje genocidne ideologije u Hrvatskoj. Ljuban Jednak, je preživeo masovni pokolj 1941. godine u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Glini, gde su se lokalni Srbi okupili nadajući se da će ih prelazak u rimokatoličanstvo spasiti. Umesto toga, ustaše su ih masakrirale, a potom sravnile crkvu sa zemljom. Crkva nije obnovljena nakon 1945. Nove komunističke vlasti zamenile su je bezličnom spomen-salom, lišavajući je verskog i nacionalnog značaja.

Da bi opisao........

© Danas