NBS je objavila da je poslovnim bankama naložila da ažuriraju ponudu za potrošačke i gotovinske kredite u dinarima i stambene kredite, za zaposlene i penzionere sa primanjima ispod 100.000 dinara. U svom saopštenju, NBS ističe da su razlozi za ove mere „zaštita i unapređenje životnog standarda građana“, kao „povećanje dostupnosti finansijskih usluga, unapređenje kreditne aktivnosti i podsticanje poverenja u bankarski sektor“.

U analizi ovih mera polazimo isključivo iz analize tržišnih uslova i zakonodavnog okvira.

– Funkcije i ciljevi NBS su propisani Zakonom o NBS. Osnovni cilj NBS je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Mere koje NBS koristi za realizaciju cilja ne bi trebale da se zasnivaju na direktnoj regulaciji tržišta i uticaju na kamatne stope na slobodnom tržištu. Dodatno se postavlja pitanje, da li će u stvari jeftini krediti podgrejati tražnju i uticati na inflatorne pritiske, uprkos istovremenoj regulaciji cena hrane. Vrlo je indikativno da osnovni alat za regulisanje nivoa kamatnih stopa – referentna kamatna stopa – ostaje nepromenjena mesecima, kao mera „hlađenja“ tržišta u cilju očuvanja inflacije u koridoru 3 1,5%. Stoga je otvoreno pitanje sa teorijskog aspekta – da li je ovo signal da mera monetarne politike „kanal referentne kamatne stope“ više ne funkcioniše i da se model mora preispitati.

„Nije problem rata, problem je plata“: Kako će i kome pomoći smanjenje kamatnih stopa na kredite?

NBS doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Na prvi pogled ove more mogu biti pripisane ovom kanalu upravljanja, ali dubinski pogled na podatke sa tržišta ponovo otvaraju pitanja i nedoumice. Naime, stabilnost finansijskog sistema je neupitna već godinama. Pokazatelji poput nivoa problematičnih kredita, adekvatnosti kapitala, pokrivenosti NPL ispravkama i........

© Danas