Direktna inspiracija za ovo pisanije, iako se neću konkretno baviti time, jeste izložba o jasenovačkim žrtvama skarabudžena u skupštinskom holu povodom posete delegacije Evropskog parlamenta. Ako ćemo pravo, ova izložba trebalo je da nosi naziv Podmukla kulovska zamena teza, a imala je za cilj da se Tonino Picula oseti kao Mile Budak, a ostalih osam članova delegacije kao ustaše sa srbosjekom u ruci.

Ili, ako ne to, barem da stradalničkom svetosavskom auditorijumu prikaže Tonina Piculu & neveselu družinu kao Mileta Budaka & ustaše sa srbosjekom u ruci. Ukoliko stvari posmatramo koliko-toliko racionalno, nameću se izvesna pitanja. Kakve veze ustaše, naročito jasenovačke žrtve, imaju sa trenutnom, očajnom, parapolitičkom situacijom u zemlji? I treba li ama baš svakom božjem Hrvatu natrljavati na nos ustaške zločine? Ili je, pak, po sredi još jedan primer podmukle propagande, tačnije, zloupotrebe jasenovačkih žrtava od strane propagandnog odeljenja čipuljičkog kartela na vlasti u Srbiji?

Kad već spomenuh propagandno odeljenje kartela, nije zgoreg malo analizirati zastrašujuće razmere tog megalomanskog aparata okupljenog mahom oko istog cilja – zgrtanja love za kartel; uz mahom istu agitatorsku matricu – raspirivanje patološkog srboljublja. Uz napomenu da je ovo površna i........

© Danas