O ratnim zločinima u Srbiji se i dalje govori selektivno, politički akteri koji su trenutno na vlasti su isti oni koji su imali poziciju moći devedesetih, kada je region zapao u krvave sukobe. Odnos prema prošlosti kakav je u Srbiji, ocenjuju sagovornici, posledica je dugogodišnjeg veličanja jedne strane, nedostatka institucionalne volje za procesuiranje odgovornih i medijskog izveštavanja koje favorizuje isključivo jednu perspektivu rata.

O ratnim zločinima u Srbiji se i dalje govori selektivno, politički akteri koji su trenutno na vlasti su isti oni koji su imali poziciju moći devedesetih, kada je region zapao u krvave sukobe. Odnos prema prošlosti kakav je u Srbiji, ocenjuju sagovornici, posledica je dugogodišnjeg veličanja jedne strane, nedostatka institucionalne volje za procesuiranje odgovornih i medijskog izveštavanja koje favorizuje isključivo jednu perspektivu rata.

Inicijativa mladih za ljudska prava objavila je izveštaj pod nazivom “Stanje poricanja – Srbija 2025: Ratni zločinci kao zaslužni građani”, koji analizira način na koji se u Srbiji govori o ratnim zločinima. U izveštaju se ukazuje da dominantni javni narativi i dalje ne obuhvataju sve žrtve ravnopravno, već se pažnja uglavnom usmerava na stradanje srpskog naroda, dok se zločini počinjeni nad drugim narodima često prećutkuju, relativizuju ili osporavaju.

Prema izveštaju, identifikovano je najmanje 110 primera poricanja ratnih zločina iz devedesetih godina od strane vlasti u Srbiji tokom 2025. godini.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Sofija Todorović, ocenjuje da način na koji se u Srbiji govori o ratnim zločinima doprinosi produbljivanju ratnih trauma i održavanju podela u društvu. Kako navodi, u javnom prostoru i dalje dominira selektivan pristup žrtvama.

“Mahom se govori o jednoj etničkoj grupi žrtava, odnosno o ljudima srpske nacionalnosti, dok se drugi gotovo nikada ne pominju, a kada se i spomenu njihovo stradanje se relativizuje ili negira“, ističe ona.

U istraživanju se navodi i da predstavnici vlasti narative o genocidu u Srebrenici povezuju i sa aktuelnim dešavanjima, poput studentskih protesta i blokada, aludirajući na to da su studenti i opozicija na antisrpskoj poziciji. Todorović ukazuje na to da se genocid u Srebrenici u javnom diskursu veoma često poriče, uz izostanak prihvatanja njegove međunarodno utvrđene pravne kvalifikacije.

“Rezolucijom o Srebrenici građani su danonoćno zastrašivani, iako ona nije bila usmerena protiv Srbije, već je posvećena žrtvama i sećanju na njih. Gotovo da ne postoji predstavnik institucija iz vladajuće strukture koji nije negirao genocid u Srebrenici“, navodi ona.

Prema njenim rečima, iz takvog narativa proizašla je i teza o “genocidnom narodu“, iako je, kako podseća, odgovornost za zločine isključivo individualna.

“Iako je opšte poznato da je krivica individualna i da genocidni narodi ne postoje, ta teza se uporno ponavlja u javnosti i medijima“, kaže Todorović.

Ona upozorava da takav diskurs ima dugoročne posledice po društvo, posebno po mlađe generacije.

“Taj produženi poduhvat........

© Danas