Iza njega je 65 godina bogatog životnog iskustva i gotovo pola veka muzičke karijere koja, iako isprekidana povremenim pauzama, nikada nije izgubila svoju snagu ni značaj. Bio je i ostao veran isključivo tvrdom, autentičnom rok zvuku, rok muzici kao prostoru gde se sudaraju misao, emocija i stav. Za umetnike poput njega, ona je i način života i sredstvo da se svet vidi jasnije, a oseća dublje.

Njegov glas, harizmatičnost i buntovna energija kojom i dalje neumorno pleni na scene, kao i pozamašan niz bezvremenskih hitova koje je otpevao, obeležili su mnoge generacije i ostavili neizbrisiv trag u istoriji rokenrola na ovim prostorima.

Stihom „Moje ime je Davorin Bogović, a ovo sve oko mene, to je crno bijeli svijet….“ odavno je ušao u anale jugoslovenske rok muzike. Danas, četiri i po decenije kasnije, otkad je prvi put objavljena, pesma „Crno bijeli svijet“ sa istoimenog drugog albuma čuvene zagrebačke rok grupe „Prljavo kazalište“ i dalje je veoma rado slušana i s punim pravom predstavlja nezaobilazni simbol jedne ere i vremena u kojem je nastao „novi talas“, muzički pravac i kulturni pokret koji je ostao zapamćen kao jedan od najuticajnijih i najautentičnijih pop-kulturnih fenomena na prostorima nekadašnje SFRJ.

Sa svojim novim-starim bendom identičnog naziva „Prljavo kazalište”, sa jednakim žarom kao i na početku karijere, s kraja sedamdesetih godina prošlog veka,nastavlja da inspiriše publiku širom regiona nezaboravnim pesmama koje svedoče o vremenu, emocijama i nepokolebljivoj posvećenosti umetnosti.

Album „Crno bijeli svijet“, prvi put objavljen u julu 1980. godine, dočekan je s velikim oduševljenjem, kako od publike, tako i stručne kritike koja je isticala da je reč o „čarobnoj tinejdžerskoj ploči koju lako mogu slušati svi, od dečjeg vrtića do staračkog doma“. Danas je neodvojivi deo muzičke istorije kao klasik jugoslovenskog novog talasa, zar ne?

Svi u bendu, zaista, volimo taj album. Ploča se od prvog trenutka neverovatno dobro prodavala. Sledeće godine imali smo bezbroj koncerata po Jugi; od najvećih gradova pa do najmanjih sela sa sedam kuća, crkvom, kulturnom znamenitošću zvanom birtija i Domom kulture u koji može da stane bar hiljadu ljudi (smeh). Te ’81. godine, doma smo ukupno proveli jedva dvadesetak dana, ostatak vremena smo bili „na terenu“. Imali smo silnu energiju, bili smo maksimalno uvežbani. Pravi virtuozi. Ja sam bio, kako bi se reklo, poluludi divljak. Nikad se nije znalo šta ću izvesti na nastupu, da li ću se skinuti go do pasa ili… To je, fakat, neodoljiv album. Plesni. Jedan od onih koji menjaju sve oko sebe. Da, i klasik. Ni danas ne znamo u koliko je primeraka prodat. Samo se štancovao, išao je kao bela alva. K’o sladoled.

Pesma „Crno bijeli svijet“, sa malo reči i puno ironije, predstavljala je protest protiv malograđanštine. Kako biste opisali svet danas, 45 godina kasnije? Da li je postao „šareniji” ili je, možda, još uvek u nekim aspektima crno-beli?

Ma, on i dalje klizi prema onim najcrnjim nijansama. Naš premijer Plenković se stalno hvali kako se živi dobro, kako su porasle plate, a istovremeno – čim plata poraste, cene u prodavnicama porastu još više. Apsurdno je da je hrana u nekim zapadnim zemljama koje nemaju uslove za poljoprivrednu proizvodnju, jeftinija nego kod nas na Balkanu. Juga je imala jaku poljoprivredu i industriju. Sve je funkcionisalo – fabrike su radile, Vojvodina i Slavonija su bile žitnice, ništa nismo morali da uvozimo – samo smo izvozili. Inače, u mom životu postoje dva........

© Danas