Prvi put je teza da se farbam stigla od zaludnih komentatora na Jutjubu, opsednutih mojim izgledom. To se desilo čim sam ošišao dugu kosu. Eto ih, tvrde odgovorno da se farbam. Isključivo muškarci, da naglasim. Zanimljivo u ovom slučaju je to što je i farbanje kose u mom slučaju diskvalifikacija, poput teze istih eksperata o nepranju iste dok je bila duga, jer „svi sa dugom kosom su masni i prljavi“.

Zahvaljujući toj imbecilnosti, pisao sam ovde do detalja koje šampone koristim i kako se perem. U ovim vremenima ima toliko važnih tema, ali retko koja je inspirativna za šaljivi tekst, kome je mesto na stražnjici Danasa. Stoga se često nađem kako buljim u ekran, a posebno sam osetljiv na crveno slovo, što je bilo juče, kada sam pisao ovo. Zahvaljujući tezama da se farbam, izrodila se ova razbibrižna kolumna.

Protiv farbanja nemam ništa, štaviše, rado bih se ofarbao. Hteo sam da izvučem pramenove kad sam imao dugu kosu, ali usred egzila u Bangladešu nije lako izdvojiti vreme za takvu egzibiciju, pa sam se na kraju, umesto šatiranja, ošišao. Pošto mi je kosa gusta kao četka, a sad je još i kratka,........

© Danas