Iako živim blizu hrama, najviše volim da do njega odem u bentliju. Nosim letnje pantalone sa kombat šarom, popovi na to svršavaju, a gore letnju košulju sa plamenim jezicima, da ih podseti na to šta ih čeka na kraju balade. Leto je neobično blago, nalik na neka davna leta, pre celog ovog ludila. Po plavom nebu raštrkali se oblaci, a meni se, kada sam podigao glavu da osmotrim tu divotu, gorka kokainska pljuvačka slila niz grlo. Mmm, top.

Krećem suprotnim smerom ka hramu i naravno, nekakva olinjala bradata budala u crvenom fijatu, mora da mi se nađe na putu. Nemam vremena za raspravljanje, pa iz kola mašem pozlaćenom zbrojovkom, što je definitivno najefikasniji saobraćajni znak svim učesnicima u saobraćaju. Bradati žurno kreće u rikverc, izlazi iz ulice, a ja za njim. Eto hrama. I dalje je veliki i beo. Ponekad mi je muka koliko para je bačeno na to sranje, ali to sranje........

© Danas