Grad Beograd je močvara zaglavljenih u blatu. Posmatram jutrima kolone koje nekud otiču. I ovog jutra ispijam kafu i udišem mulj, a u mislima postajem reka koja teče i sve više shvatam da ne pripadam tu.

Groteskna politička predstava u kojoj ovdašnji vlastodršci mesecima poništavaju realnost, ukidaju smisao, a mladost ove zemlje, studente i misleću manjinu proglašavaju nepotrebnom i nepoželjnom još uvek nije završena. Ispisuju se novi činovi još apsurdniji od prethodnih. Lansiraju propagandni narativi besmisleniji od onih već viđenih. Niču neka nova gradilišta i arhitektonske himere koje stari tramvajski most i svi mi koji smo ostali nasukani bez obala, zbunjeno i zgađeno posmatramo.

Izvan medijskih mitova, bankarskih trikova i površnosti reklama neko bolje sutra možda spava. Šatore i “potporne zidove“ golotinje našeg “kralja Ibija“ u centru grada letnje oluje podižu u vazduh, poigravajući se sa njihovom lažnom svrhom, ali premalo je pljuskova da sa lica zemlje speru svu tu besprizornost.

Bežimo iz grada na more, već danima unazad prizivajući u mislima lepote Kvarnera. U poređenju sa onim što nas tamo čeka, beogradska stvarnost izgleda prilično neveselo. Dok sedim na terasi naslonjen na usijani zid zgrade i posmatram tek probuđeni grad, nesnosna toplota spušta mi se niz leđa. Vreme je da krenemo na naša ostrva iz snova – Cres i Lošinj.

U popodnevnim časovima posle desetočasovne vožnje stižemo u Miholašćicu, naše odredište. Dočekuju nas Mario i Hidaeta, vlasnici smeštaja. Oni sve vreme budno prate studentsku borbu i veliki su fanovi “studenata koji ne žele da uče“. Posebno Mario koji ima osamdeset tri godine pokazuje simpatije prema svemu onome što oni rade mesecima i veoma je obavešten jer redovno prati program N1 televizije. Obradovali smo se iskreno jedi drugima i vrednostima koje nas povezuju uprkos granicama koje nas prividno razdvajaju.

Veče provodimo u obližnjem restoranu “Zaglav“ uz morske delicije i vino, prepuštajući se magiji mirisa i ukusa i nekoj vrsti samozaborava.

*******

Na samo dva kilometara od Miholašćice nalazi se Martinšćica, ljupko mestašce ušuškano u uvali na zapadnoj obali ostrva. Okruženo zelenilom i bujnim mediteranskim rastinjem okolnih brda, sa manjom marinom, srednjovekovnom crkvicom sv. Martina, jednom prodavnicom, nekoliko kafića i........

© Danas