Ako je nekada saradnik policije morao da bude gotovo nevidljiv, ako je njegov identitet bio strogo čuvana tajna i ako je njegova lojalnost kriminalnom svetu bila važnija od svega, kako smo došli do toga da se pojedini pripadnici organizovanih kriminalnih grupa danas utrkuju ko će postati svedok saradnik?

Beograd je nekada bio centar jugoslovenskog kriminala. Kao što je bio centar države, politike, privrede i svega drugog, bio je i centar kriminalnog podzemlja.

U tadašnjem Gradskom SUP-u postojala su elitna odeljenja za borbu protiv kriminala. Ljudi koji su se godinama bavili najtežim krivičnim delima poznavali su kriminalno podzemlje, njegove odnose, hijerarhiju i pravila. Nije bilo mnogo poznatih kriminalaca čije ime, na ovaj ili onaj način, nije prošlo kroz 29. novembar.

A onda je postojao i jedan drugi Beograd.

Iza zidova postojao je svet koji javnost uglavnom nije poznavala. Svet u kojem su važila neka druga pravila i u kojem se lojalnost nije merila onako kako se meri u normalnom svetu.

Naravno, nisu svi koji su bili „iza“ bili heroji. Ali to je jedna druga priča.

Ono što je za ovu priču važno jeste da je među kriminalcima postojalo nešto što bismo danas mogli nazvati kodeksom.

Jedna od najvećih jeresi bila je saradnja sa policijom.

„Cinkaroš“ nije bila samo uvreda. To je bila etiketa koja je čoveka mogla da košta mnogo više od ugleda. Cena saradnje sa policijom mogla je da bude i glava.

Čak i samo viđanje sa policajcem moglo je da bude dovoljno da čovek bude obeležen i izopšten.

Zato je za policajca bilo izuzetno teško da u kriminalnom miljeu pronađe čoveka koji će govoriti.

A upravo su ljudi iz kriminalnog miljea od pamtiveka bili jedan od temelja operativnog rada svih ozbiljnih službi. Najpre doušnici, a kasnije saradnici.

Taj odnos zasnivao se na poverenju i konspirativnosti. Identitet saradnika bio je strogo čuvana operativna tajna.

Uspešan policajac nije se vrednovao samo po broju rasvetljenih krivičnih dela. Vrednost je imala i njegova mreža saradnika – ljudi koji su znali šta se dešava tamo gde policija nije mogla neposredno da vidi.

Takav operativni rad zahtevao je vreme, odnos, poverenje i, pre svega, sposobnost policajca da pridobije čoveka iz sveta kriminala.

A onda se pojavljuje pojam – svedok saradnik.

I tu počinje priča o........

© Danas