Evropska komisija početkom novembra, kao i svake godine, objaviće izveštaj o napretku Srbije u pogledu evrointegracija, a prema rečima naših sagovornika ovaj Izveštaj predstavlja početnu poziciju, odnosno zatečeno stanje, od koje nova vlada treba da krene.

Ovaj izveštaj Evropske komisije razlikuje se od prethodnih jer obuhvata period do septembra, te ne uključuje vanredne parlamentarne izbore niti smenu vlasti. Stoga se u potpunosti odnosi na učinak odlazećeg naprednjačkog režima.

Sadržaj izveštaja, barem prema nacrtu u koji je imao uvid Radio Slobodna Evropa, ne razlikuje se od prethodnih po pitanju glavnih zamerki i prepreka sa kojim se Srbiji suočava na putu evrointegracija. Evropska komisija, i ovog puta, ukazuje se na politički zarobljene institucije, zloupotrebu državnih aparata i pritisak na kritičare režima.

Primećeno je i nazadovanje u sferi slobode medije uz pogoršanje bezbednosti novinara i povećane pritiske na NVO sektor i nezavisne medije. U pogledu vladavine prava, uočen je zastoj u reformama i nije zabeležen nikakav suštinski napredak, kao i da je Srbija ostala bez konkretnih rezultata u pogledu ispunjavanja ključnih preporuka međunarodnih tela u borbi protiv korupcije.

Referendum o sankcijama Rusiji: Demokratski test ili retorički manevri nove vlasti?

Referendum o sankcijama Rusiji: Demokratski test ili retorički manevri nove vlasti?

U ovom izveštaju je takođe, osim dobro poznate zamerke o neusklađivanju sa spoljnom politikom Unije, izražena zabrinutost zbog glorifikacije ratnih zločinaca, povodom sahrane Ratka Mladića kojoj su prisustvovali visoki državni funkcioneri i lica povezana sa režimom Aleksandra Vučića, ali i zbog negiranja genocida u Srebrenici.

Iz Evrope tokom prethodne dve godine sporadično smo od pojedinih funkcionera mogli da čujemo da studentski pokret promoviše upravo vrednosti za koje se zalaže EU, a ista poruka je došla i po objavljivanju pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima. Studentska lista je uoči izbora objavila plan u 11 tačaka u kom se dotiču upravo i zamerki koje EK iznosi u ovom izveštaju i za njih nudi rešenja.

Po pitanju zarobljene države i pritiska na građana SL predlaže korenitu reformu MUP-a, uklanjanje funkcionera povezanih sa političkim i kriminalnim strukturama, kao i otpuštanje svim pripadnicima MUP-a koji su kršili zakon i prekoračivali ovlašćenja. Takođe, oni predlažu lustracijski zakon i ispitivanje odgovornosti svih funkcionera.

Kada je reč o slobodi medija, u svom programu, SL je predložila “oslobađanje” Javnog servisa od političkog uticaja, oduzimanje i dodeljivanje nacionalnih frekvencija, kao i utvrđivanje odgovornosti medija i njihovog rukovodstva za širenje........

© Danas